Branič

БРОЈ 1.

Б Р АН И Ч

стр. 41.

суда није извршном постала, него јето питање требао дареши по §. 168. крив. пост. особеним решењем." Првостепени суд није усвојио ове примедбе, већ је под Бр. 25.209 дао ове против-разлоге : „Прво одељење Касац. Суда оснива своје примедбе на §. 168. крив. пост. Међутим овде није случај предвиђен у тој законској одредби, нити је суд донео решење своје обзнрући се на исти законски пропис, већ на основу §. 23. у вези §. 14. крив зак. Пресудом овога суда од од 4. новембра ЈУЗ 23.120, оптужени М. Ш. осуђен је на 7 гоцина робије у лаком окову због више ФалсиФиката с тнм, да му се ова казна има рачунати од дана изречене пресуде. Према томе кад се осуђеном казна робије рачуна од дана изречене пресуде и кад према пом. §. 14. кр. зак. онај, који је на робију осуђен, носи окове на какве га суд осуди, тешке или лаке, то је осуђени Ш. и окован у лак оков, као што је реченом пресудом и осуђен. Дакле суд сматра да у овом случају не треба доносити никакво засебно решење на основу §. 168. кр. пост., јер нити је овде случај решавања питања о окову приликом стављања у оков под суд, нити је од оних других побројаних случајева у истој законској одредби, већ је овде случај окивања такав, да је последица пресуде, којом је оптужени осуђен и која му се осуда рачуна од дана пресуде, према томе суд му не може учинити то благодејање да робију издржава без окова, јер се'исто добија само путем највише милости". Општа седница одлуком својом од 17. децембра 1898. Бр. 9802, одржала је у сили и важности противразлоге првост. суда, а примедбе одељења свога одбацила. Београд 21. XII. 1898. Саопштио Мих. М. РадивојевиЂ.