Branič

БРОЈ 1. | БР4ЕИЧ СТР. 7.

бар приближно разјашњење горњих старих назива, док се на нољу науке не пронађу убедљиввји извори. По реду почињемо звањем ставиоца. Ова реч има етимолошког корена у глаголу сшавиши или посшавити , што значи нешто метнути или подићи на извесном месту, и тим га обележити.... „и никто да не постави млина на црковној земљи". 9 ) Из истог корена, производно постају и многе друге речи, с преносним значењем; од којих овде бележимо само оне, које су најближе нашој ствари. Тако: Засшава значи, — војено знамење са прастарим значењем зборног места (у старословенском језику „коругва", у ерпскохрватском „стег", турски „барјак", немачки „сИе Гаћпе"), на пр. куие се под засшаву. — доње место за трпезом или на огњишту, н. пр. сео у засшаву, — обезбедљиво средство тражбине на непокретном имању. У правном смислу, „застава" представља појам заложног права, уписом у интабулацијоне књиге; дакле ограничење сопственика у слободном располагању. Употребом овог назива у црногорском Општеимовинском Законику, др. Богишић је само обновио у нашој правној терминологији реч, које има одавно у Приморју, и која је изворно чисто словенска, јер је налазимо и у чешком старом праву у том значењу. Поставити , значи произвести или наименовати: — године 1181. византијски цар Алексије Комнен, обдари првог српског просветитеља Светог Саву, Царским жезлом, у знак власти „да лмже иостављати игумана самовластна. 10 ) —- одредба у Дечанској хрисовуљи „ ца се пои од иоиа сшави — наредба у архангеоској хрисовуљи „да се стави игумен онде од киновије"; — заповест у Душанову законику „свешитељије да иоставе духовнике ио васех иноријах"; или „да постави црков велика иротоиоие по васех трговех";

9 ) Свето-архангеоска хрисовуља (Синан-иаша) 30. 1") М оп. 8егћ. 1.