Branič

број 2.

б р а н и ч

стр . 59.

својим теткама (у нашем примеру Јован према ЈБубици и Милици). Јер, онако исто као што је Јован унук мушког пола, а припада женском потомству, и као такав дели са осталим женским потомством, тако и обратно синовица, и ако је женског пола, припада мушком потомству покојниковом, услед чега излази да она треба с њима да дели имање тога покојника. И заиста, тако и јесте. Синовица у своме непосредном сродсгву нема ни рођеног брата нити његовог потомства, те да би она била искључена из права представљања свог оца, а уједно и из наслеђа по §§. 396. и 397., а њени стричеви према њој су сродници посредни од другог оца колена, услед чега питања о приоритету између њих не може ни бити. Према тОме не одговара закону и аргуменат опште седнице Касац. Суда од 14. Фебрара 1886. Бр. 276 (види Збирку г. Максимовића, књ. I. стр. 39) ; ,удуху овог првенственог права представљања само за мушко потомство, законодавацје даље у §. З99.грађ. зак. наредио, даи унучад мушка без оца заостала имају првенствено право представљања свога оца, а о женском потомству ни у једном од горњих прописа нема ни речи, да и оно може представљати свог оца. нити да по каквом представљању може добити у наслеђе очин део имања." Јер логична последица наведених примедаба Касационога Суда била би та: да унука, путем представљања, не може наследити свог деду, ако јој је отац умро пре деде, ни онда кад нема ни браће ни стричева, јер „о женском потомству ни у једном од горњих прописа нема ни речи да и оно може представљати свог оца и добити у наслеђе очин део имања." Међу тим то тврђење никако не стоји, и за доказ тога нека ми је допуштено навести оно што је поводом тога казао г. М. Стојановић, на страни 23. своје књиге. „Тиме, вели он, што јеу §. 396. казано, да деца мушка и њини мушки потомци добијају ирви наслеђе, тиме још није казано, да њини женски потомци не добијају никада наслеђе, ни онда кад мушких потомака нема. „Као год што по овим речма, које су даље у том параграФу: „они (мушка деца и њихово потомство) ис« кључују сестре", нема сумње, да се код деце замишљао