Branič

4*

ВРОЈ 2. Б Р А Н И Ч (ГР. 51.

хелма I. „Курс Пандеката" већ поче тада губити евоју младићску бујност; старост му се већ приближаваше, јер иристалице ирироднога права оспораваше и одбациваше све оно што по њиховом схватању не одговараше природи и разуму. Али кад се оно после ратова за независност у Немачкој духови пробудише и почеше живети новим животом, „Курс Пандеката" узе нов младићски полет. ПроФесор Хуго у Гетингену, велики Савињи и његов још већи ученик Пухта, који је науци отргнут и сувише рано, који себе назваше исшошјском гиколом, по томе што, противно учењу присталица природнога права, сматраше право свакога народа за продукат народнога духа, — по ново прихватише „Курс Пандеката" и у својим списима сиђоше до старих извора права римске империје. Они на тај начин оживише дух Папинијанов, тога правника мученика, 1 ) највећега римскога правника; и изнеше га пред своје младе слушаоце. У то време моћ Пандеката беше већа од нацноналне жеље за униФикацијом права. Када оно Тибо публикова у Хајделбергу 1814. г. своје значајно дело ГЈеВег дле Мо1ћшепсИдкеи етез аПдетегпеп ТЈигдегИсћеп Еесћ(з /ш* ВеШзсЈг1апс1 (о нужности једног општег грађанског права за целу Немачку), тада устаде Савињи делом Vот Вегиј' итегег 2ег1 /иг (}е$е1гдеЉтд ипс1 Еесћигогазепзсћај'Г (о позиву нашега времена за законодавство и правну науку) од псте године, са таком жестином и успехом, да се випге нико не смеде усудити изнети жељу за униФицирањем права. Али, по чудној иронији судбине, доцније је Савињију то дело помињато на најнепристојнији начин. Он иостаде пруски министар правде; али ее мораде повући пред покретом од 1848. г. и имаде несрећу да чује како му прогресивна странка довикиваше, да је он за себе сјајно доказао да нема позива за законодавца. — За тим у наше време заснова се ново немачко царство, и већ се отпоче старање о реФорми општег грађанског права. У то исто време „Курс Пандеката" беше у таком цветању као никада дотле; али то му бете пред саму смрт. Јеринг у Гетингену а Виндшајд у Лајпцигу беху највећи тумачи римскога права, и хиљаде младића жудних знања римских закона годи-

!) Папинијан је погубљен по наредби императора Каракаде,