Branič

ВРОЈ 2

БРАНИЧ

стр. 63.

универсално право Согриз-а јиггз, које је великим делом ушло и у нови немачки Грађански Законик, и дух Папинијанов, ма и у новој Форми, владати и у будуће у правиичким слушаоницама немачких университета. Ето то је вековно дело „Курса Пандеката." Пандекта су учинила своје: сад могу ићи." М. МилосазљевиБ

ИЗ СУДСКЕ ПРАКСЕ НИШЕ Ђ. Б. НЕСТОРОВИЋ <» *» I Стриц и синовица. (Свршетак) Б, % Као што смо и раније навели, законско наређење по коме питање о нраву синовице има да се расправи, садржи се у §. 399. грађ. законика. Тај §. 399. грађ. законика гласи : ,, Унучад мушка без оца заосшала ири наследсшву „иредсшављају свог оца и добијају његов део, ш.ј. онолико „колипо би он добио, да је жив, ма њих колико било. ,/Тако и ираунучади мугикој ирииаца део својих роди„шеља умрлих".') Као што се види из овог законског наређења, у њему се говори о ираву иредсшављања или о реирезеншацији. У нашем грађанском законику нигде се не прецизира шта се подразумева под правом представљања, ваљда због тога што ни у самом изворнику његовом, аустријском грађ. законику, нема таке одредбе. С тога !) Овај § нашег грађ. законика одговара §. 733. аустријеког грађ. законика који гласи : Јз{ ет Кт<Ј <1ев Егђ1а85ег.ч уог Шт Ј;е8(;огћеп, ип(1 зт«! уоп <1етае1ћеи Е111 оЗег тећгеге Епке1 уогћапЗеп; 80 Љ1Н Дег Ап1ће11, №е]еће1' (1ет уег84огћепеп КЈпс1е ^ећићг! ћа11е, сИевет пасћ §е1а»8епеп Еаке1 дапг, о (1ог с1еп тећгегеп Епке1п ги §1еЈоћеп ТћеПеп ги. Јз1 топ сИезеп Епке] е5епСа1з Етег §е81огћеп ипс! ћа! ХЈгеике1 пасћ§е1а88еи, 80 теЈг(1 аиГ сПепатНеће Аг1 <1ег АпЉеП с1е8 тег81огћепеп ЕпкЛз ипЈегсИе ХЈгепкеЈи ^1е1сћ деЉоШ. 8т<1 уоп е1пет Егћ1а85ег посћ еп11'егп1;еге ^асћкотшПп^е УогћапЛеи, 80 упгс! (Не ТћеПии^ уегћаЦп18таз81§ паећ (1ег ећеп јЈе^ећепеп УогзсћпС!; уог^епоштеп.