Branič

стр . 104.

вранич

број 3.

зидати изнова. То је био један посао неоснорно револуционарног карактера, ида би га извршнла, уставотворна је скупштина морала имати сву власт у својим рукама прикупљену, готово једну врсту диктатуре вршити. По самој својој природи, по својој историјској улози она је већ искључивала сваку другу скупштину која би је ограничавала. Опет, њена је заблуда била у томе, што је као опште правило поставила оно што је за њу у сасвим изузетним приликама важило. Из тога што је она, ради извршења једног револуционарног преображаја који у неколико векова један пут бива, морала у себи сједннити сву законодавну моћ, из тога још није изалазило да су и оне скупштине иза ње, које с њоме никаке сличности нису имале, и које су у нормалним приликама биле позване да дејствују, требале исто тако саревњиво да избегавају сваку деобу власти. 9 ) У Француској је, дакле, био учињен покушај с једнодомном скушитином: за уставотворном скупштином дошла је прво законодавна, па онда Конвент, и ни једно од та два тела није било састављено из више него из једне скупштине. Али овај је покушај тако мало успео, даје сам Конвент, који је у историји остао као класични пример једне нераздељиве скупштине, био принуђен да при крају своје каријере осуди систем који је сам представљао, и да изда један нов устав, — онај од год. III по републиканском календару, — којим су за вршење законодавне власти два савета била организована. Искуство које се за време револуције имало са једнодомним скупштинама тако је било компромитовало идеју о јединству у законодавном телу, да се ово уставом од год. VIII, који је убрзо следовао оном од год. III, продужило само још више делити, сада на четири тела у место на два, према једном мало Фантастичном плану Сјејесовом, који је за сваку Фазу законодавне радљивости други орган захтевао. Наравно да се већ под Царством једна тако замршена организација морала напустити у корист.много простијег илогичнијег дводомног система. После Рестаурације, октроисаним уставом од 1814 год. биле су такође две скупштине установљене, и од то доба па све до 1848 год. дискусија се више

8 ) Ооте1, Езкај Мзкоп^ие аиг 1ез Сћатћгез Наи(;е8, II.