Branič
стр. 116.
бранич
број 3.
(ЈпвШл*. Јипзрг. <1тпае, II, 2. §. 97.; Ешнктеп^а, II. 2. §. 15.). Ова теорија, ма да је погрешна, имала је у оно време практичну вредност, што је покренула слободу свести. протпвећи се мешању државе у сФеру морала и религије (Аћгепз, цит. дело I. стр. 107.). Кант, дајући праву обележје општности, одузима му сваку моралну садржину, сводећи га на просту погодбу за сажиће спољне слободе појединаца. Његов је општи принцип права овај: „ради тако да ти слободно вршење воље може постојати (коегзистирати) поред слободе сваког другог, а да при томе узрок делања не мора баш бити поштовање туђеслободе." Мекарћуз. АпГап §8 §гипс1е с1ег КееМз1ећге, Ет1еИ;ип§ стр. 33.). Овај Формални и негативни принцип, не може са правничког гледишта значити ништа друго до саображавање дела закону, или саму законишосш (легалност), докле моралносш дела припада етичкој СФери (цит. дело стр. 13 , 19.). Фихте, полазећи са чисто субјективног гледишта, сматра право као срество које ограничава споља, у друштвеном животу, слободу сваке особе, која је сама по себи апсолутна. А држава, која једина има ову дужност ограничавања, не обзире се на добру вољу и оснива се на општем неповерењу. II у списима публикованим после његове смрти, у којима се показује велика (дубока) промена првашње доктрине, право остаје као снољна установа, која стоји изван моралног царства. (Испор Аћгепв цит. дело, I. стр. 150-155.) Нов правац који су створили најновији правници и философи , а међу овима нарочито Хегел, одвајајући се од старе теорије истоветности и нове теорије двојења, ематра науку о моралу и науку о праву као две засебне науке, које међу собом стоје у вези,уопште узев, износећи јасно тачке у којима се оне разликују и у којима се додирују. (0 моралној теорији Хегеловој гледај, осим његовеРћПокорМе (Јез Кесћ18, још и брауеп^а, ЗккМ аи1Г ЕИса сИ Не§е1 (у актима Напољске Академије моралних и политичких наука, св. IV,); Мп'а»На, 1 рппсарј ЈопЗатеп^аН с!е1 сНуег81 8Г8 (;ет1 сН Шоз. с1е1 сНг. е 1а (1о"ћ1ппа е!дсо-8шп<11са сН Неде1, КароН 1873.).
(Наставиће се)