Branič
ВРОЈ 4.
В Р А Н И Ч
стр. 155.
Сви се поплаше за њега. Позову му гсћер Насту. Окупају га и обријају. ...Мени је било све теже у глави. Најпосле почнем кукати „што направих"?! Потрчим к Морави да се давим. Виде ово муж ми Марко, а нађе на полици и пасуљ од старчеве вечере; сетп се да сам ја учинила ову несрећу, врати ме у собу, и узеде револвер дамеубије. У том тренутку, мене ухвати моја падајућа болест, и паднем у несвест. Шта је Марко радио даље с револвером, не знам. Сећам се да сам после тога била у кухињи. На плочи до огњишта, слуга Петар нашао је оно место, где сам туцала мишомор. Једним дрвцетом чепркао је по остатцима, који су онде на плочи били залепљени. Ја сам доцније све то покрила пепелом, а затим збрисала у огањ, да се не нађе. Онај отровани пасуљ избацила сам из сахана преко зида у двориште БабаКатића... Ту је прекинут испит следећом белешком исдедника: „ Ката је изјавила да јој јешешко. ПоводеИи се изашла је у ходник, на чисш ваздух, и одмах је иала од своје иадају&е болести. То је било у 10\ часова ире иодне. Лошто се оиоравила, насшављен је исииш у 10 9 \± часова ире иодне ." Затим је завршила своју исповест -изјавом да нема ништа више да наведе у своју одбрану. Закрстила је поред свога имена, као неписмена. Протокол су потписала два присутна сведока. Главни Санитетски Савет утврдио је, да је старац умро од отрова. На суду је оптуженица изјавила да није крива. На убеђујуће питање, са обзиром на њено признање код иследне власти, одговорила је: „Ја не знам. Ја нисам отровала Милисава, нити знам ко је шо учинио. У мојим рукама није ништа ухваЛено." Од двојице лекара, позваних на суђење, један који је оптуженицу раније лечио, изјавиоје, да она има просту епилепсију, која задржава интелигенцију пре и после напада. Није приметио никаквих трагова прелазног лудила ни шашавости. За трајања напада није оптуженица у стању да учини овако дело; и зато закључује, дајеонауовом случају била свесна своје радње. Други лекар, који је оптуженицу дуже време посматрао у болници, дао Је мњење: да она лати од епилепсије „шШог"