Branič

стр. 1б6.

ВРАВВЧ

врој 4.

т. ј. од блажих епилептичних иапада, чесго скопчаних са прелазним лудилом, које се може појавити и пре и после епилептичног наступа, а може га чак и заступити. То лудило траје по неколико часова, а каткад и више дана. Није га приметио код оптуженице, која је у болници у размаку од 12—16 дана имала епилептичне нападе пет пута од 10 — 30 минута "трајања. У ње није здрава ни материца, које стање има великог уплива на психични живот жене. Може се вели, поуздано тврдити, да је код ове врсте епилепсије, радња боног лица у много случајева скопчана са прелазним лудилом; али је врло тешко определити, да ли је оптужена Ката била у овом конкретном случају свесна својих поступака. Пресудом првостеп. врањанског суда, коју је одобрио и Аиелациони Суд ? осуђена је оптуженица на 10 година робије, за хотимично убиство, тровањем; но ова је пресуда оборена примедбама Касацијоног Суда од 21. Августа 1895. № 2178. Несумњива епилепсија с једне стране, а с друге њен наступ у самом времену саслушања оптуженице код иследне власти, доводе у питање доказну снагу њеног признања о извршеном делу; и зато је највишн суд наредио, да се прибави мњење сталне лекарске комисије, о томе: ца ли еиилеисији ирешходи иомуКеносш разума, са искључењем урачуњивости, и у којим границама то бива; и ио шоме, да ли је оишужена била у свесном сшању кад је на ирошоколу 9. Децембра 1894. иризнала дело, а одмах зашим пала у несвесно сшање. На протоколу XVI. редовног састанка од 6. Октобра 1895. Главни Санитетски Савет на стављено питање одговорио је следеће: 1. „Епилептична лица нису у нормалном душевном стању, за време напада болести, као и за неко време пре и после напада; и зато су у том времену неурачуњива." 2. „Време трајања те неурачуњивости није подједнако код свију епилептичара. Ван тога времена могу бити урачуњиви, и ако код њих, нарочито код оних ко.ји подлегну честим жестоким наступима, ослабе временом и свест ивоља."