Branič

број 4.

б р а н и ч

СТР. 163.

V 0 позиву нарочито посветида изучавању и примени права. Осим тога ваља приметити још и то, да дејствовање правника по себи не ствара ново право, већ да правила која отуда потичу постају иди из решења судских (изиз Гоп) или из науке (сотшип18 ортјо, <1ос4ппа), а да добијају правну вредност тек кад у путу опште употребе стеку оне услове, који су обележје обичаја. Римљани су обичајно право означавали речима т> з, сопниеЛаЛо. шз сопте1и<1Ггпи, гиз поп асг1р1ит. 1пз1;. I. 2, §. 3.: Сопв1а1 аи1ет гиз позГгигп (слкИе) ииI ех зсгурГо аи1 ех поп зспр1о, и1 ариЛ дгаес з: тфу уорсоу о\ [хеу еуурасроц оЕ бе есура<уо1. — § 9.: Ех поп ззггрГо гиз кепГГ цио& изиз сотргоћа^ГЦ пат (1ш1игпг тогез сопзепзгг, и1еп1тт сотрго\>аН 1едет 1тИ<хп1иг. ТЛргапиз, Ргад. 1, 4: Могез зип1 1асИ,из сопзепзиз рориЦ 1опда сопзиеГиАте, Гпке1ега1из. (Лс. <Ј л шоеп^. П, 22: СопзнеЛиЛтгз гиз еззе ри1а1иг г<1, Чиос1 ч:о 1ип1а1е отпгит зте !еде пеЛиМаз сотргокакИ. У свима овим цитатима истичу се главни извори обичаја и обележја оПштости и сталности. Теорији, коју уче Савињи (Систем I. §. 12.) и Пухта (цит. дело), даје право производ народне свести извесног народа, главна је мана у томе, што сматра ту свест као Фактично право, независно од облика у коме би се оно испољавало: закоп и обичај су према томе само проста срества за признавање права, које већ постоји развијено у народном убеђењу. Пухта деФинише право овим речима: оно је опште заједничко убеђсље људи, који припадају једној правној заједници. Није за примање ни мишљење истих писаца којим се Јуриспруденцији приписује својство извора.*) Јуриспруденција нема тај задатак да производи какво ново право. У свом практичном облику она је позвана да право, које већ постоји, примењује на поједине случајеве, а у теоријском облику она га тумачи, систематише, развија његова начела, указује на погрешке и т. д.: али начела, правила којима правници стварају важност, не постају животне норме док се не претворе у обичај, или док не уђу у закон. §■ 13. Обичај је првобитан изворан облик ; који је за примитивне народе. У иочетцима културе, кад превлађују осећање и Фантазија и кад су друштвени односи нростп и неразвијени, не може се још помишљати на онакав промишљени и посредан облик права, какав је закон, јер овај претпоставља много већи ступањ културе и много савршенији праван поредак. Једини облик, дакле,

*) Ову сам доктрину бпо узео у првом издању ове књиге (Дел Ђудиче). 11*