Branič

врој 4.

в р а н и ч

стр. 165.

(За обичајно право, осим наведених дела, могу послужити још и ова дела: Везе1ег, Уо1квгесћ1 ип(Ј Јипв^епгесћ!;, 1^ехр21§. 1843. — 21(е1тапп у Агсћ. Јпг сГуШзНасће Ргах18, св. 66. 1883. — ^тЗзЈћеИ, цит . дело I, §. 15.—19. — Вгипз Т)аз ћеиИ^е гбт18сће ВесМ у ХолцендорФОвој енциклопедидији, §. §. б. —7., 5. издање 1890. — Шепп§, В' езргИ; с1и ШоЈг гот-ип (кас1. раг с!еМеи1епаеге), Рапз, 1.Ч7Г. II. § 29. Зсћирре, Баз 6е\уоћпће11згесћ1;, Вгез1аи, 1890. — ЈсШо Уапт. Бе11а сопзие^иШпе пе1 зио1 гаррогИ со1 (ИгШо е со11а 1е§181а210пе, Реги^а, 1877.) (Наставиће ее)

0 ДВ0Д0МН0М СИСТЕМУ (Наставак) II. — Теорија о подели законодавне власти. Теорија ова јесте дело Француске либералне школе. Она се састоји из ове две идеје. Прво, да се само поделом законодавна власт може спречити да не постане апсолутном, и, друго, да двојност у њеној организацији захтева већ сама природа посла коме је та власт намењена. По томе Горњи би Дом био једна либерална установа. Исто тако, он би био један нужан точач у механизму законодавне власти, без кога ова не би била у стању правилно дејствовати. Обе те идеје треба развити. 1. — Свака власт има тежњу да постане апсолутном. Од тога правила не чини изузетак ни законодавна власт. Што је код ње оригинално, то је шго изгледа да се она не може подвргнута никаквим ограничењима која би ту њену тежњу сузбила. Она се не може везати законима, јер је она та која законе ствара. Ако би јој њима какве препоне биле наметнуте, она би имала један прост начин да се тих препона ослободи, а то је да укине законе којима су јој наметнуте. У границе закона немогуће је затворити онога који је властан законе да мења. —- Законодавна власт не може се ограничити ни другим двема властима, извршном и судском. Да би ове биле у стању устављати је, првн је услов да с њоме буду координоване. Међутим оне су јој субординоване. Оне су установљене законом 11 ); круг је њихове надлеж-

и ) Овде ее намерно не тани раалика изме^у уставних закона и обичних; зашто објасниће се убрзо.