Branič

број 4.

бранич

стр. 167.

лична слобода. На тај начин законодавна се власт ограничава законнма, — законима чија је промена стављена ван њене надлежности, који су и за њу неприкосновени. Ми смо на другом месту опширније разложили за што сматрамо да су уставна ограничења недовољна. 14 ) Овде помињемо само толико да, сем у Сједињеним Државама, нигде није предвиђено једно тело које би имало задатак да оцењује уставност обичних закона, и које би било у праву да одрече примену онима од њих које би законодавна власт издала преко своје уставне надлежности, или на супрот предизним уставним прописима. Од туда могућност за законодавну власт да уставне законе укине законима обичнпм, и да се тако ослободи ограничења која би се за њу у оним првима налазила. Друго, покушано је било да се законодавна власт ограничи шеФОм извршне властн. Овај је добио право вета, право да поништи одлуке законодавног тела. Право је вета једно потребно право. Оно заштићава шеФа извршне власти ,од оних одлука законодавног тела које би противу њега биле управљене; којима би се, нарочито, на то ишло да му се надлежност сузи. Докле год одлуке тога тела не би без његовог пристанка могле постати законом, не би било опасности да ће оно поред закодавне власти присвојити себи и извршну. Али по том се већ види да је право вета дано гаеФу извршне власти, не да би законодавно тело ограничио, него да би се сам од њега бранио. Ако би он на основу тога права хтео подвргнути ово тело једном систематском надзору, оно би брзо дошло према њему у онакву зависност у каквој се неће да он према њему стоји. Оно би њиме било потчињено, а не ограничено. Оно би преетало бити свемоћним, али би за то он свемоћним постао. Кад год је у Француској, у одсуству Горњег Дома, шеФ извршне власти био принуђен да сам непосредно зауставља скупштину, између њега и ње отварало се питање о надмоћности. То је питање после изазивало прави уставни сукоб који се државним ударом свршавао. Изгледа да кад год се две власти једна другој противставе, једна мора да одступи. —- Дводомни систем има ту добру страну што противставља једну другој две гране једне

и ) О суверености. Ш.