Branič

врој 4.

в р а н и ч

стр. 161.

у наступу силног епнлептичног гњева (гарћхз ерШе1)1;1сиб). То се често дешава, наскоро пред и после епилептичног напада; и зато је при решавању о кривичној од говорности тих лица, нужно да се сазна граннца, између свесне радње, и послова у помућеном стању. У овом погледу, налазимо довољне правне поуке, у следећем пресуђеном примеру. Село Висибаба, у пожешком срезу округа ужичког, као сваке године, тако и другог дана Тројица 1894. године, светковало је своју завешину , на месту „Савовцу." Око 11 часова ноћу, пошто се већина разишла, остало је неколико сељака са породицама, и коло је још играло. Под шатром Милана Петровића, стане правити неред Драгнша Ђорћевић из Висибабе, завади се са Петром Јањићем, и повуче га са сгола, за којим су седели. Газда од шатре јави случај иредседнику општине; и он одмах нареди да Драгишу умире, или вежу и уклоне. Чим је ошптински послужилац Јован Зарић, пришао Драгпши, он га удари у трбух ножем, који је дотлс држао у руци. Од ове повреде Јован премину трећег дана. На испиту Драгиша је показао да зна за оптужбу, само по ономе што му казује истражна власт; иначе никако се не се%а да је Јована убио, ни да га је видео насабору. Седео је са друштвом под шатром, и пио. Нож је имао у рукама, јер је јео печење. Био је, вели, до лудила пијан. Сведоџбама очевидаца потврђено .је, да је Драгиша наскоро по извршном делу, пао на земљу, и у дрктавици лежао четврт часа; а доказано је и то, да је имао и у притвору епилептичких напада. По одлуци суда, Драгиша је био на осматрању у окружној болници, од 1. до 13. Септембра исте године. Дотични лекар објаснио је на претресу, да оптужени пати од дужег времена, од падавице у хроничном стадијуму. Пре наступа, он је у врло раздраженом стању, које се донекле може назвати еиилеишичним лудилом. За дело, извршено у овом стању, оптуженици су неурачуњиви. После јаког епилептичног напада, болесник бива изнурен и малаксао, и није у стању да предузме никакво самостално дело... Ово површно објашњење о границама свесности у раду епилептичара, није пружило ни једног разлога за извпњење кривице. Пресудом првостепеног