Branič

БРОЈ 5.

В Р А Н И Ч

стр . 209.

власт. Али, кад доцније, са развићем законодавства, уз предмете дотадањег обичаја придође нова садржина, ова је највећим делом производ научног рада. Законодавчево дежо неће бити мудро ни трајно, ако би законске прописе хтео да вади из своје главе. Он треба да је извршилац опште воље, и с тога, треба, с једне стране, да проникне у обичаје народа, а с друге у принципе науке. Само тако а никако друкче, моћи ће у законодавству преставити слику правне свести народне, и то у њеном савршенијем облику. Да закон изражава општу вољу народа, па ма који орган био одређен да га Формулише, излази јасно из старих класичких де®иниција о њему. Тако је дефиниција Демосшенова (коју је саопштио Магсгапиз у 1)1 §■ 1, 3, 2): ТоОто гаи уојло ^—ибХешс; аотбујоо} хооууј атосас тсроагјхес тођ еу тђ тсбХес. ( Еех е$1 — суоГ1а1Г8 расШт соттипе, зесипс1ит диос1 сот;еп 'и ткеге ^игсип^ие гп еа вип1.). Раргтапиз, 1, еос1.: Бех е81,соттипе ргаесерћгт — соттиТ8 гегриђНсае 8роп§Го. Сгагиз у својим Институцијама I, 3.: Еех 681;, ^иос! рортиз шће1 аЦие сопбШиК;. — Али још јасније излази из ирироде самог законодавног органа у слободним државама. У старо време закони су одобравани на јавним зборовима (сотШа), а данас у преставничким државама претресају се и вотирају у народним скупштинама Тако је и у Италији по одредбама чл. 3. 55. 56 и 7. Устава од 4 марта 1848, а у Србији по уставу од 1869. чл. 1. 4. 54. 55. §• 15. Пошто је закон норма коју прописује законодавна власт, нотребио је да се једним Формалним чином утврди његово постојање и да се објави народу. Томе смеру служе иромулгација, проглас и публикација, обнародовање закона. Промулгација, проглас закона је чин којим главар државе, коме спада у дужност да врши извршну власт, објављује постанак закона и наређује његово извршење. Публикација, обнародовање закона је употреба оних срестава за разглашавање, којима се свакоме даје могућност да сазна закон, без чега би било апсурдно захтевати, да му се неко покорава. Иједно идруго јесу својства законодавног права; док обичајном праву нису потребни, јер је у самоме обичају садржана и потребна извршна сила. Разлика између промудгације и публикације у данашњем значењу утврђена је у уставотворној скупштини француској, законом од 9. новембра 1789. године, и усвојена јеу свима данашњим законодавствима.

БРАНИЧ