Branič

ВРОЈ 5. БРАННЧ СТР. 2Ш;

ској дискусији не би било срачуњеио на то да се Сенат ограничи иредходним одлукама Скупштине, онда оно не би значило ништа. Онда би то била једна проста Формалност коју би одиста било сувишно уставом гарантовати. Сужавање буџетског права Сенату објагањује се, у осталом, довољно самом природом буџета. Буџет то је на првом месту један предрачун, један пројекат, један план, који, да би добар био, мора бити доследно изведен. Ово јединство у његовом склопу оскудеваће му вечито, ако га више њих буде правило. По строгој логици, у питању буџета иницијатива би требала да потиче искључиво од владе, тако да ни Доњи Дом не би могао вотирањем нових кредита покварити економију њеног предрачуна. У Енглеској овога су били толико свесни да је Доњи Дом сам унео у сво.ј пословни ред једну одредбу којом се обвезује не узимати у регаавање друге кредите сем оних које му влада предложи. 31 ) Ну, на континенту, скупштина није била довољно увиђавна да се ограничи на критиковање владиног предлога буџета; она је, на против, дошла у искушење да, предлажући сама издатке, буџет упоредо с владом прави. На тај начин, пролазећи кроз Скупштину, владин пројект сасвим мења Физиономију, и то је зло, али од тога зла начинило би се горе, кад би Сенат Смео допустити себи према скупштинском проЈекту све оно што Скупштина себи према владином. Кад би, нарочито, он стао вотирати нове кредите врх оних које је Скупштина вотирала, изагало би да у ствари њих троје, влада, сенат, скупгатина, праве буџет. Под таквим околностима сасвим би се морала напустити нада да буџет буде једна хармонична целина. Она равнотежа у коју га је влада тек с муком поставила била би компромитована. Ето за што право предлагања које у погледу буџета припада законодавном телу не сме се распрострти на оба дома. То ће право вргаити само Скупштина; што се тиче Сената, он ће бити дужан да се креће у границама пројекта њоме вотираног. Али ову неједнакост у буџетским правима два дома нема разлога увећавати. Постоји истина мишљење даје у питању буцета њихово координовање у опште немо-

31 ) Егвкте Мау, РагПатеп1агу РгасИсе, I, стр. 597, 569.