Branič

стр. 268.

врани?

број 6.

врло непотпуно заштићен, агсо у законодавном телу не буду представљене све оне збирне Формације којима он може припадати? Ето зашто Горњи Дом не би требало бирати исто онако као Доњи: док овај бирају појединци, Горњи би Дом требало да бирају групе. 46 ) Које групе? На првом месту оне административног карактера. Што у Горњем Дому пре свега треба да буде представљено, то је општина, и то су среске, окружне, обласне скупштине. 47 ) Будући израз тих локалних организација, Горњи ће Дом Фатално бити доведен до тога да на супрот централистичким тежњама брани локална права и слободе. Интересантно је да исту улогу Горљи Дом игра и тамо где се као једна наследна, једна племићска скупштина јавља. Прави племићи, познато је, не живе у престоници; они се налазе растурени по унутрашњости, сваки са својим дворцем на другој страни. Сваки је од њпх привезан за извесну област, — сваком граФу његова граФОвина, и пошто је та граФОвина његова, пошто он од ње живи, он је брани у исто време кад је води. Довољно је поменути да су при изласку из Феудалности главни отпор владаочевим покушајима усредсређивања власти свугде дали ти локални великани, ти обласни прваци, који су носили племићске титуле. — Потреба да се заштити самосталност локалног живота никада се није живље осећала него у једном оваквом добу претераног централизовања какво је наше, и тиме треба објашњавати што у Холандији чланове Горњег Дома бирају обласне скупштине, што у Шпанији највећи број изборних сенатора бирају такође обласне скушнтине, којима се још придодају и повереници општина; што се, најзад, у Француској сенатори бирају по департманима од нарочитих повереничких скупова где су заступљене све локалне организације, окружне скупштине, среске скупштине, општине. У овој земљи нарочито се ишло на то да Сенат буде органом општина, чија се самосталност изједначује са слободом као свемоћност централне власти са апсолутизмом. 48 ) 4в ) Козсћег, ор. сН. 342—347. 47 ) Впг^езв, РоШГеа1 8сЈепсе ап<1 Соп8{ии(лопа1 И^аур, II, 5. , 48 ) Гамбета у Белвилу, 25 Априла 1876.