Branič
БРОЈ 6.
б р а н и 1
стр . 275.
Анелад. Суда одбацила, и тако је за годину дана, по истој ствари, донео две сунротне одлуке. Саопштио М. Ђ. Милованови*. Секрет. Апедационога Суда
XIII. Онај, који ое послужи лажном иоправом, која је невреде^а што није у законој Форми наниоана, није кривично сдговоран. (Одлука оиште седнице Касац. Суда). Полиц. власт оптужила је Живка Кузмановића трг. овдшго је са лажном облигацијом употребу чинио и ако је знао да је лажна; Станка Бабића званич. што је ову лажну облигацију начинио и Тодора Терзића, што ју је као порезник својим потписом потврдио, давши јој ФОрму јавне исправе. Првост. суд за вар. Београд решењем својим од 2. марта 1899. Бр. 4916 одлучио је: да се сва тројица ставе нод суд и у притвор Касац. Суд на жалбу оптужених примедбама свога I. одељ. од 8. марта о. г. Бр. 2091 поништио је решење првост. суда са ових разлога: „За постојање дела из §. 147. крив. зак. тражи се, да ко, у ■ намери да себи или другима корисш ирибави или да другима шкоди, лажну исправу начини или праву исправу преиначи и њоме се иослужи, а која би исправа могла послужити за доказ права и правних одношаја. „Без обзира на уверење начел. ср. посавског од 14. априла 1894. Бр. 4197 (в. прилог уз тужбу Бр. 5330), којим се тврди ; да се из деловодног протокола и регистра не види, да је тужилац Павле Радовановић 27. априла 1893. потврдио ма какву облигацију у канцеларији ср. посавског, као и без обзира иа став истог уверења, да опт. Терзић као порезник није био овлашћен да заступа среског старешину, — спорна је облигација не вредећа с тога, што је потврђена од ненадлежног лица — порезника, који је по ђл. 12. зак. о пореским надзорницима (збор. ХБ.) надлежан искључиво само за оне послове, који су означени у поменутом закону, а не и за послове полицијске власти. „Према овоме кадјеспорна облигација невредећа каојавна исправа, имала би се ценити по §. 192. грађ. суд. пост. као приватна исправа. Међутим да по §. 192. буде приватна исправа, треба да је од дужника својеручно написана и потписана, а из 18*