Branič

број 7.

б р а н и ч

стр. 305.

§. 36. Правна лица. Осим физичких лица има и тако званих правних лица. Овај се назив даје оним агрегатима људи или добара, којима је намењено постигнуће извесних социалних смерова, услед којих су они признати као органи са сопственом вољом, способни за нрава и обавезе, и с тога имају својство лица. Узрок постојања правних лица лежи сав у природи и важности смерова којима они служе. Јер, где ови, било због пространетва, било због трајања, превазилазе моћ делања појединаца, или их ови не би могли извршити са оном сталношћу и истрајношћу коју захтева природа тих смерова, или најзад, обухватају интересе или друштвене односе, који су јасно одељени од индивидуалних интереса; природно је, да се ту, поред физичких лица, појаве и морална бића снабдевена личним правима који би могли подједнако испуњавати такве смерове и бити цбнтри таквих односа. Личност правног лица није иста са личношћу чланова који га састављају или престављају, већ је од ње одвојена и има свој извор у оној способности воље бића, које омогућава постигнуће намењеног им смера. Стара доктрина, која сматра правна лица као фикције закона, не може да издржи критику нити тенденцију последњих законодавних реФорама. Јер, како би се на првом месту могао овај критеријум применити на дршаву, која је правно лице раг ехсеИепсе, па онда на друге установе која такође постоје прнродно и по потреби као н.пр. отитина ? Но и она правна лица, која би по подели Савињија (8у81. II § 86) имала вештачку или контингентну егзистенцију, не воде свој постанак од државе, као што не црпе из ње ни оне многоструке смерове, које они теже да остваре. Њих стварају друштвене пршшке и осигурава их време а са променом тих прилика, она се преображавају или престају. Истина, држава може, у општем интересу, вршити право признавања и надзора над правним лицима, али то претпоставља само јш сопјггтапдл, а не и јиз сопвШиепсИ. У осталом, данашња тенденција свију главних законодавстава је, да раскине или олабави везе које су потчињавале државном одобрењу многа правна лица, а нарочито неколико типова друштава. Но ипак су неки савремени правници остали вернитеорији Фикције, на пр. 1,аигеп1 (Ргтсгрев с1е ЛгоИ сш1 I, п. 288). §• 37. Правна лица могу се свести на четири типа: држава, корпорација, друшшво и зацужбгта. БРАНИЧ 20