Branič

БРОЈ 7. Б Р А Н И Ч СТР. 309.

0 ДВ0Д0МН0М СИСТЕМУ (Наставак) V. — Питање о Горњем Дому код нас. Први наш устав, устав од 1835, био је установио два тела за вршење Функција законодавне власти; једно је од њих било Савет, — друго, Народна Скупштина. Учешке додељено Савету у законодавству било је велико; ниједан предлог владин није могао постати законом, докле га Савет не би одобрио. Што се тиче Скупштине, она о законима није решавала. Све што јој је било допуштено, то је учинити представку кнезу и Савету да известан закон издаду (чл. 90). Таква представка није била предлог, то је била само петиција, и кнез и Савет нису били обвезани ни да одговоре на њу, а камо ли да је задовоље. Ну, била је једна врста закона за чије се издавање искао и пристанак Скупштине, наиме закони уставни. Поред кнеза и Савета, Скупштина је била призната за трећег уставотворног чиниоца (чл. 140). — Атрибуције које је Скупштина уживала по уставу од 1835 биле су Финансијског карактера. Никакав данак није се могао завести без њеног одобрења (чл. 86); она је имала искључиво право „располагати данак на народ" (чл. 91); њој су се подносили сваке године рачуни „како о приходима тако и о расходима државним" (чл. 88). У свима овим питањима она се не само саслушавала, него је и решавала; ту је она имала онако пресудну реч као Савет у питањима чистог законодавства. — По свеиу томе изгледа да се код нас 1835 Скупштина налазила од прилике у оном положају у коме енглески Доњи Дом у XIV веку. То тело, које данас у хиерархији власти прво место заузима, решавало је тада искључиво о наметима који су се на трећи ред мислили ударити; о другим предметима оно је само жеље изјављивало. И пошто се историјом енглеског Доњег Дома посведочило да је посредством та два права могућно сва остала задобити, то је слободно закључити да је уставом од 1835 Народна Скупштина добила таман онолико колико јој је за почетак њене каријере било потребно.