Branič

стр . 312.

б р а н и ч

број 7.

променама они чланови који су се тицали атрибуција Народне Скупштине прелазили су из једног закона у други. Не може се рећи да су они били у суштини предругојачени ни законом од 17 августа 1861 који је издао Кнез Михаило. Ево шта стоји у § 3. тога закона: „На обичним Народним Скупштинама, има се народ саслушати: 1.) о свим тегобама и потребама његовим, као и о начину, на који мисли да би се истим помоћи могло; 2.) о предметима онима о којима би Кнез и влада његова желели чути и глас народа. — Нарочито пак свагда ће се народ саслушати имати, а.) ако би се питање породило о полезности уступљења или промени кога краја области Србске; б.) ако би се данак повећао, или система данка променити имала; в.) ако би се породило питање о мењању устава." Ако се оставн на страну оно под а, онда у овом закону Кнеза Михаила нема одиста ничег новог о атрибуцијама Народне Скупштине; одредбе закона од 5 Јануара 1859 које су се њих тицале, овде су нешто збијеније, нешто прегледније редиговане; то је све. Кад је 1868, после убиства Кнеза Михаила, отворено уставно питање, оваква се организација законодавне власти била затекла; једно крај другога два тела, Савет и Скупштина, од којих је прво решавало, а друго се само саслушавало, — прво готово свемоћно, а друго сваке праве моћи лишено. Што је тада могло изгледати као најприроднија реФорма, то је поделити између Савета и Скупштине власт коју је Савет био сву прикупио; његове атрибуције нешто сузити, оне скупштинске нешто проширити; њему одузети, а њој додати, док се најзад од та два тела која су се већ имала не начине два равноправна дома. Намесништво које је руководило уставну промену изгледало је потпуно убеђено о корисности дводомног система. У беседи којом је отворило 8 децембра 1868 седнице уставног одбора 51 ) налази се ово карактеристично меето.

61 ) Као 1888 иу овојприлиди влада јебиланаименовала један већи одбор, од преко еедамдесет чланова, са саветодавним гласом. Разлика јв између тога одбора и оног од 1888 била у томе, што је овај носледњи спромио цео нацрт устава, док је уставни одбор у 1868 био само позван да начелно расправи нека крупнија питања из области уставног права, на првом месту, по каквим начелима треба законодавну власт организовати.