Branič

стр. 290.

БРА1ИЧ

БРОЈ 7.

савестан па да изгуби свој положај или да овај очува по цену своје савесности. Таквих дилема законодавац треба да сачува чиновника и он га, у тим приликама, мора ставити у положај у коме ће слободно моћи послушати глас своје савести. Јер, ма колико да је потребно да се државни органи не руководе себичним интересима, опет се са тим не може ићи дотле да се од једног чиновника захтева да, за општу ствар, жртвује и себе и своје. То би била једна врста самопрегорења које, ако бисмо законом наметнули чиновницима, могли бисмо ризиковати да их нигде, под таквим условима, не на|емо. За то закон треба, поред све своје тежње за моралисањем чиновника, да овима, у границама могућности, створи положај у коме неће бити толико изложени утицајима са стране. Ове опсервације нарочито добијају важности, кад је реч о судској власти. Само онда кад је судија сигуран да га не могу постићи, односно његовога положаја, никакве неприлике заслучај да се његова одлука не буде допала управној власти или јавном мњењу, можемо имати вере у његову непристрасност. Али, ако су судије у положају у коме и остали чиновници, ако оне могу једино по жељн управне власти бити свргнуте са свога места, онда можемо слободно рећи да ће теразије правде бити у веома несигурним рукама. 1 ) Не само да би у том случају положај судије био отежан што би управна власт, злоупотребљујући своју надмоћност над судовима, утицала на њихов рад, већ још и тиме што би и само јавно мњење, или они ко.ји стварају јавно мњење имали маха да посредно на судове дејствују. Отуда, као последица, принуђеност у којој се судија налази да, при примени закона, често води рачуна и о жељама самих појединаца. Међутим, кад је судија на свом месту сталан, кад мпнистар нема могућности да га службе лиши, ма под каквом пресијом он сам био од стране својих политичких пријатеља или јавнога мњења, судија не осећа потребу да разбира шта ће о

!) „Није довољно, у једној сдабодној земљи, да судије буду независне у погледу публике, у погледу мњења које у датом моменту влада и утицаја партискога; већ оне треба да су независне и насирам управне власти : оне не треба ништа од ље да траже илп да очекују." Оис сЈе Вго^Ие, Укев тг 1е дотегпетеп1 Ле 1а Ргапсе.