Branič

ВРОЈ 7.

Б Р Д Н И Ч

стр. 293.

добијају свести о својој суверености и злоупотребљују своју моћ." 1 ) Да видимо сада, пошто смо објаснили у чему се састоји судиска сталност, каквога је она карактера или, боље, какав јој карактер треба признати. Инамовибилитет, без кога је независност судова само празна реч, треба да има карактер уставнога начела. Казати у уставу да су судови независни, а не огласити као уставни принцип средство у којем је независност најенергичније оличена, то значи оставити судбину судова на милост и немилост несталним законодавним телима. Кад инамовибилитет није уставни принцип, њега парламенат може усвојити, а може га и одбацити. Као год што би било опасно остале принципе који су у уставе напредних земаља ушли начинити предметом решавања парламента, тако би исто било опасно кад би од њега зависило, да ли ће судије бити непокретне или не. Парламент је, пре свега, једна маса, и оне побуде које покрећу ове, покрећу често и њих. А ми знамо да хладно и објективно размишљање није увек одлика маса. Па и онда, када парламенат у своја решавања не уноси осећај место разума, може он ударити штетним правцем. Већина у парламенту не руководи се свагда интересима државе, већ интересима странке којој припада. Ова поссматрања су довољна да нас убеде о потреби да се од сталности судиске начини уставни принцип. Шта више, ми мислимо да нећемо претерати, ако непокретност сматрамо као једну добит науке и искуства и ако је, као такву, уздигнемо на висину једног морално-политичког принципа који не треба запоставити ни при самим променама устава. Јер, одсуство инамовибилитета не може да остане без штетних последица, па ма како кратко време инамовибилитет био суспендован. Перспектива укидања, ма и привременог, судиске непокретности није без утицаја на независност судије. Устав наш од 1888. није хтео да ово има на уму. Он је затекао судије са њиховом прерогативом сталности, зајемченом им законом од 1881. год., што му није сметало да стави на расположење све председнике судова и судије ви-

*) Оеогдев Р1со(;, ^ез тад1з1га (,8 е1 1а ЗетосгаНе (Неиие с1ез Леих Мопс1ез, 15 тагз 1884.).