Branič

врој 7.

бранич

стр . 295.

а у самој ствари да судски персонал измени. С тога и питање о реФормама судова не треба да буде у уставу пренебрегнуто. 1 ) Као најподесније средство којим бп се могли, са доста успеха, предупредити политички планови парламента било би ово правило: да судија чије би место било, услед реФорме, укинуто задржи своју потпуну плату и даље, ма да су његове Функције престале. На тај начин, евентуалност привременога суспендовања непокретности неће имати толико дејства на судије, када су они сигурни да у сваком случају не могу бар изгубити ни најмањи део од своје плате. 2 ) Француски законодавац, који је дотле показивао примерно поштовање наспрам судискога инамовибилитета, године 1883. попустиоје у томе. Под изговором да се сведе број судија, влада је предложила и Коморе су вотирале закон од 30. августа 1883. којим је укинуто 614 судиских места. Нека нам је дозвољено да о постанку и извршењу овога закона кажемо коју реч више. Из овога примера најбоље ћемо увидети какви су експерименти могући у једном законодавству код кога непокретност судиска није уставно начело. 3 ) Закон од 1883. био је, сумње нема, политички закон. Међу тадашњим судијама било их је доста који нису били присталице републиканскога режима и који су жалили за монархијом. Али, ови обзири политичкога реда нису имали никаква утицаја на њих као судије: они су своју дужност вршили како су им то закони налагали. Ипак, републиканска влада није им никако хтела опростити њихова политичка убеђења. Сукоби који су искрсли између судске и административне власти, поводом забране извесних верских удружења, затегли су још више односе између републиканаца и судова. 4 ) Ко-

!) Оагзоппе*, ор. сН., р. 105. 2 ) По немачком законику о устројству судова, у случају опште реорганизације, судије које не би у служОи остале задржавају свој чин и своју плату. „То је једно апсолутно потребно лравило", рекао је у Парламенту Бг. Vоп Атаћегц, директор министарства правде. Биђаг1е ор. с*. Х1јУ1. 3 ) Податке за историју овога закона узели сио из интересантне студије : Хез тас/Гв1га1а е1 1а ЛетосгаНв раг Оеог^ев РЈсо4. 4 ) Сукоб је био искрсао поводом питања: дали верска удружењаподлеже претходном одобрењу административне власти, или она долазе у ред онах удружења за чије постојање није потребно никакво одобрење. В. о томе, ТЈаГегпеге, Т^аНе <1е Ха јигШспоп аг1ттм1га1те, 1. i р. 482 е1 вшу.