Branič

врој 8.

б р а н и ч

стр. 343.

икад сунајзадсамо представништвомањинесмислили, с којим је у врло ограниченом броју држава оглед учињен, — онда је без сумње још врло рано тврдити да Доњи Дом представља целину, и да с тога ни Горњем Дому, том органу мањине, није допуштено претезати над њим. Да одабрана мањина ваља да се стара задобити поверење народа којим би, и без Горњег Дома, ушла у законодавно тело, то су мудри савети чију вредност само то смањује што су у великој мери неостварљиви. Одабрана мањина, то је она група људи која се одваја од већине (зар би иначе била одабрана?), која се од већине разликује тиме што паметније мисли, и коју већина с тога врло често не разуме. Кад се тако развије појам одабране мањине, онда се види какојењој тешко привући к себи већину бирачког тела. То су зар увидели и „публицисте и политички философи " о којима је мало час бпло речи, јер зашто би иначе дошли на мпсао о представништву мањине т. ј. о томе да се у скупштину уведу и представници оних груна које нису у стању добити на изборима већину. За што се одиста служити таквим вештачким средствима, кад је много простије упутити представнике тих група да се постарају задобити поверење народа? По мишљењу г. Гершића, од свију разлога заГорњи Дом „најпрактичнији" је онај по коме Горњи Дом „чува од пренагљености и погрешака у које може да упадне један дом скупштински." И г. Гершић додаје: „Одиста кад хоћемо да говоримо неиристрасио и објективно, ондаморамо признати да ни (!) скупштине нису непогрешне, да су и оне подложне обичним људским слабостима и страстима и по томе могу доиста да настану тренутци и случајеви, где нека скупштина може да пренагли у некој можда веома важној одлуди, или где може да овлада партијска страсност, те да се интерес партије метне изнад интереса земље." Али г. Гершић налази да је скупштину могућно и без Горњег Дома спречити од пренагљености, и ту се позива на мишљење Стјуарта Мпла. Овај аутор не заузима у питању о Горњем Дому довољно одређен положај. Он увиђа опасност од свемоћне скупштине у демократији, признаје и то да би у извесним случајима скупштина могла само у Горњем Дому наићи на неки