Branič

стр . 404.

б р а н и ч

број 9.

у садашњости, а не каква је вредност спора била у ирошлости или каква ће бити у будућности." Но оставимо на страну питање, је ли исправан последњи разлог првостепеног суда: да се вредност спора цени „у садашњости" (т.ј. на дан суђења) или у прошлости (на дан дате тужбе), —- јер н ако је тужилачка страна у жалби само готово о овоме и говорила, опет се Касациони Суд у питање тога није ни упуштао, већ је горње решење првостепеног суда из сасвим других разлога поништио. Ево тих разлога изнетих у примедбама III. одељења Касационог Суда од 31. децембра 1898. Бр. 10551. ;; Кад суд није одбио тужбу ирема §. 49. грађ. суд. пост., нити је тужени у одговору на гиужбу учинио примедбе о ненадлежности суда, онда је суд погрешио, кад се противно овој законској одредби, огласио за ненадлежног." Да разгледамо из оближе ове примедбе Касацпоног Суда и разлоге горњег решења првостеп. суда у колико се ове примедбе на те разлоге односе. 1. Првостепени је суд, као што се то из разлога његовог решења види, нашао : да је по вредности спора апсолушно ненадлеокан и како се ова надлежност цени у свако доба спора и ио службеној дужности , он се на основу §. 49. грађ. пост. огласи за ненадлежна и тужиоце по том основу одбије од тражења и не упуштајући се у расправу главне ствари спора. 2. Одељење Касационог Суда, на основу тога истог §. 49. грађ. суд. пост. оглашава првостепени суд за надлежан за расправу овога спора, узимајући јамачно, да је овде питање о релативној надлежности, против које није чињен приговор у одговору на тужбу. Да видимо стоји ли то у ствари. Аисолутна надлежност првостепених судова, што се вредности спора тиче, одређена је у §. 8. закона о устројству првостепених судова. Тамо је поред осталога речено: „У грађанским предметима они (првостепени судови) решавају и пресуђују у првом степену: „1., све спорове, којих вредност прелази власт суђења општинских судова;