Branič

стр. 442.

б р а н и ч

БРОЈ 10.

своје кураторе, своје едиде, свог ргае&с^из-а иЛГ и т. д. Без сумње су муниципије у ировинцијама репродуковале често ову организацију; видимо шта више, да се Римљани после сваког новог освојења труде, да измене административне институције анектованих вароши, да би олакшали своју политичку акцију и дали јој више дејства. Међутим не треба мислити, да је муниципија била у административном погледу, у истој зависности, као и у политичком погледу. Далеко од тога, свака је муницнпија имала своје сопствене вакоие, своју вероисповед, и у административном поретку своју аутономију. Ма да је много полагао на то да осигура покорност потчињених народа, и брзо да казни, као буну, најмање устезање у покоравању, Рим је имао мудрости да учини сношљивим политички јарам, осгављајући муницнпијама 1 ) 1о§1^иез, Коше е1 Рошре!. р. 368—370. У1с1;ог Бигиу, Ои Ке§1те шип1С1ра1 (Запа Гетр1ге Котајце, Веуие НЈв1;оп^ие (. I. Ша(;о!ге Лез Коташз. 4. V. сћ. 57. М. КНррГеИ;, Е1и<1е аиг 1е ге§1те тишс1ра1 ОаПо-Котат; Агташ! Нопс1оу, 1. I. с1е 1а сопШ(;1оп е(; <1е 1'а(1тт1а1га1;10п (1еа уШез сћег 1еа Котатз; Ма^Б' Е4а4 гоптп, аа СопзНПШоп е4 аоп АДгшшМгаиоп, 1. 3. §. 2. и 3. Е(1уаг(1 Еаћои1еу, Беа 1аћ1ез Леа 8а1репза; Сћ. в1гап<1, Еез 1аћ1еа с!е 8а1репга е4 Де Ма1а§а.— Моттзеи: 01е бЈаЉгеећЈе уоп 8а1репаа иаЛ Ма1а§а. КиЛогД', (1е тајоге е!; т1поге ^а^о ; Е<1. ВеаиЛошп, 1Јв тајиа е11е тјпиз БаНит. (Коиу. ге v. ћ1а4.); ОИо ШгзсћЈеШ, СопМћ. а 1' Мз1;01ге (1и БаИп, (гас1ш1; раг Н. ТћеЛепа!; 6ш201;, Е8за18 аиг 1' ћ1з1;оп'е <1е Егапее, р. 1—44, МагциапИ, Мапие1 <1' АпИдиЦеа готатеа 1;. IV. 64—69, 131—208; Е. КоМои е1; Б. пе1аипау, ЈЈез ЈпзШиИопз <1е 1' апс1еппе Коте, II р. 223—237; А. Воисће-1,ес1егд, Мапие1 беа ЈпаШиИопв Котатз, р. 171—208 и 424—42->.; Ко1ћ, Ое ге тип1С1раН Котапогит; Пћп II. 81ии§аг(; 1801.; бгаиег: Бе ге типш^раи Котапогит, КШае. 1840. М1§пеге1;, Еааа1 зиг 1' А<1ш1шз(;га1;10ц тип1С1ра1е (1ез Котатз, Рапз 1846. Весћаис!, Бе БгоЦ тише1ра1 (1апз ГапНфдНб, Рапз 1860.; 1 ј . Сгеуу, Беа тип1с1реа еп Г>гоН Котајп, УегзаШез. 1876. Моттаеп, Соттеп(;а1гез зиг 1еа 1;аћ1еа сГ Озаипа, Јоигпа1 (1ез 8ауап1;8. 1875—1876. Е(Зтоп(1 Еаћа(и1;, Ба тип1с1раШе гота1пе; од истог писда Ша(ои'е Де 1а РгеШге; Бошз Јоиззегап(1о(, ЕсШ Регре4ие1; Кићјпо: ГГећег (Не АизДгиске тишсЈрЈит ии<1 типГс^рез 1п <1еп 2еП;еп (1ег гоет. Керић. р. 866. и 8. Н. Воиззи§е, Ог§ап1за1;10п ји<НсЈа1ге <1ез уШез сћег 1еа Котатз. Раг1з 1876. СатШе ЈиНаи, Еез 1гапз1'огта1;10пз роНН^иез Зе 1' Ј1аНе аоиз 1ез етрегеигз готатз. Раг13, 1894. х ) Ма да су нам стари писци оставили више деФиниција речи тишС1ршт, дааеко смо од тога да се данас еложимо о значењу ове речи: донста је варирао историјски смиеао тишс1ршш-а, а и само његово етимолошко значење даје места разним тумачењима. Тако по Моштаеп-у и Воисће-Бас1егсц-у, имао је следека значења: 1. Стари италијански муниципијум, који је имао С1уН;а8 ппе иијјгаг/го. 2. Италијански муницииајум, састављеи једнолико, од друштвеног рага из пуноправних грађана. 3. Нови провинцијални муниципијум, категорија, рђаво девинисана обичним језиком; где Фигуришу поред муниципиума, у правом смислу, или ошнтине, која ужива прав> грађанства, све варошл, којима је Рим нодарио муницнпално уређење, и подарио барем латинико право. Најзад под Каракалом, који је дао право грађанства свииа становннцима царства, рег тишс1ршт на послетку је значила у свима местима, еваку општину осим главне.