Branič

стт. 448.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 10.

приход, да себе и породиду издржава, но поред тога обрађује и земљу. По нашем мишљењу логична је конееквенца оваквог тумачења: да благодејање наглавице из поменутог законског ирописа имају сем земљеделца јоги и незнатне занатлије, којн објзађују земљу — а да то благодејање нема нико вите. Међутим Касац. Суд изводи друкчији закључак т.ј. да и иослужитељи, који не обра/Јују земљу, имају благодејање, које и земљеделци. Тако исто чини нам се, да је нетачно тврђење Касационог Суда: да туженом служитељска служба није стално и главно занимање — и да зато он има благодејање наглавице. Утврђено је, да се тужени више од 8 година налази ван свога имања као жандарм и послужитељ, утврђено је и то, да тужени необрађује земљу но вуче ренту са имања, које не износи више од 40 ари (по уверењу општ. суда у акту бр. 6704, које Касац. Суд у својим примедбама наводи) и према свему томе јасно је, датуженом земљорад није ни стално ни главно занимање , као што закон тражи. И кад то стоји, онда је за расправу покренутог питатања сасвим ирелевантно: да ли је туженом служитељска служба стално и главно занимање или не. У осталом да би наше разлагање било јасније, да наведемо сам текст дотичног законског наређења. Тако тач. 4. а) §. 471. грађ. суд. пост. гласи; „За извршење пресуде не могу се узети у попис: земљеделцу један плуг, једна кола и т. д. Поред тога на сваку пореску главу, била она од данка ослобођена или не, ако јој је само главно занимање земљорад, живела она у селу или вароши пет дана земље Имање овде побројано не може ни сам земљеделац продати или ма којим начином отуђити" Из овог се прописа види, да законодавац горње благодејање даје само оном лицу, коЈе се занима земљорадом, и то под условом да му је земљорад главно занимање. Да ли се државни служитељи могу уопште занимати земљорадом и да ли њима може бити земљорад главно занимање ? С погледом на природу служитељског посла, као и на обим њихових дужности, ми мислимо, да се на постављено питање мора негативно одговорити.