Branič

29*

број 10.

б р а н и ч

стр . 451.

благодејањем, мора да носи мотику а не судска акта, да ради земљу а не да вуче ренту. Министар Правде својнм правилом од 4. Фебр. 1874. ЈУа 354. (Зб. XXVI. стр. 14, а у грађ. иост; у §. 471.) за извршење горњег закона, објашњујући исти закон, наглагаава, да ово благодејање имају само они, којима је земљеделство била главна радња. Он истина иодводи под земљеделце и лончаре, ужаре, крпаче разних заната, рабаџије, али само оне, „којима би ипак земљеделство била главна радња, којом себе и породицу издржавају." Ма да је министар својим правилом ирогиирио смисао горњег законског наређења, ипак га није пропгирио и на државне служитеље. „Живети од земљеделства, вели се даље у правилу, неподусловљава да сваки мора имати плуг и волове. Ово се може и под најам или послугу узети — те да се земља ради." Дакле не треба. да има ни плуга ни волова, али мора земљу да ради. Мислимо да смо нашим досадањим разлагањем успели доказати, да је мишлење Касац. Суда неосновано и да нема ослонца ни у садањем нити пак у ранијим законским наређењима. Међутим напомињемо, да се законодавац у овом истом §-у, само на другом месту, изречно изјаснио: да државне служитеље сматра сасвим другче — а не као земљеделце. То је учинио у т. 7. §. 471. грађ. пост. која гласи: „За извршење пресуде не могу се узети у попис: више од четвртине плате и пензије чиновника и иравишелсшвених служишеља, свештеника, калуђера и општ. учитеља." Овај пропис доведен у везу са тач. 4. а) казује, да служишељи нису земљеделци и да немају благодејање наглавице. Законодавац се побринуо и за служитеље, али друкче но за земљеделце, наравно према природи њиховог занимања и начину њиховог живота. Нема сумње да је изван дискусије, да ни чиновници, ни пензионери, ни свештеници, ни калуђери, ни учитељи, немају законско благодејање из т. 4. а) §. 471. грађ. пост. Не знамо зашто би се држ. служитељи издвајали, па да се њима да и благодејање из т. 4. а) и т. 7. §. 471. грађ. пост. Касац. Суд није изнео за то разлог, изузимајући што је напоменуо, да је то привремено а не стално занимање. Међутим, ова карактери-