Branič

број 10.

в р а н и ч

стр . 459.

Употреба се у данашњем праву разликује од уживања само по количини, јер је она делимично уживање, ограничено на сопствене и породичне потребе. Кад је предмет употребе кућа, онда се она зове обитавање. Разлог личне потребе, која ограничава ова два права, не допушта њихово уступање или давање под закуп трећем лицу, јер би онда престао разлог њихова постојања, а могла би отуда произаћи каква штета по сопственика, који има право на део прихода, што претиче преко потреба употребиоца (§§. 371, 872 срп. грађ. зак.). У осталом вреде главна правила службености на уживање и за ова два ужа права. Природи личних службености противан је карактер тра]ности. Личне службености привремене су и могу трајати највише до смрти носиоца права службености или до рока од три-' десет година ако је уживалац службености правно лице. Срп. грађ. зак. §. 392. (по аустр. грађ. зак. §. 529.) дозвољава одстуиање од тог пришџша, а за правна лица наређује, да трајање личпих службености зависи од трајања таквих лица, у опште. За годишње ужитке оба праза чине, шта више, обратну протпоставку о њиховој трајности. Магс1апи8, Б1§. VIII., 1, 1: 8епГ1иГе8 аи1 регзопагитп зип1 и1 ивив е1 ивиз /гисГиз, аиГ гегит, и1 зегипи^ез гиШсогит ргаесИогит е1 игћапогит. — Раи1из, ОГд. VII , 1 , 1\ (Јииз р'ис1из ев1 јиз аИегт геОиз и1епсИ ('иепсИ иа1иа гегит зи1з1апНа. Строго узевши, службеност уживања не би се могла применити на потрошне ствари услед немогућности да се оне могу употребити, а да се суштина њина не наруши. Па ипак је једном римском сенатском одлуком на ствари џиае изи сопзитип(иг , а нарочито на новац, допуштено право аналогно енужбености на уживање (Б1§. VII.. 5. и Јив!. II., 4, 2). По италијанском грађанском законику службеност уживања може се распрострти без разлике како на непотрошне, тако и на потрошне ствари, а тако је исто и по срп. грађ. зак. §. 375. §• 54. Стварне службености Стварна службеност може наступиги код две суседне земље, и састоји се у терету, који имада подноси нека земља (служеПа земља) у корист друге земље (госиодаре&е земље). Ове две земље треба да припадају разним лицима, иначе падапојам службености: пиШ гез зиа зегок. Сопственик елужеће земље сноси ограничење у вршењу свога права, пошто је обвезан да шрии , да