Branič

стр . 458.

б р а н и ч

број 10.

(против трећих лида) и с тога имају јаче дејство но што их имају обдигаторна нрава, која се односе на исте ствари. Она се деле у две врсте: прва обухваћа она правакојима је предмет уживаае једне ствари, а друга она права, која се односе на њезину вредност, која се добијањеном продајом. Првој врсти припадају службеноеш (сервитут) и енфишеза, другој залога и хгтошека. §• 58. Службеност (сервитут). По римској подели, коју је наука опште усвојила, службености се деле на личне и ешварне, према томе да ли се односе на лично уживање или корист од каквог земљишта. Личне службеносши. Личне службености, или боље рећи стварна права уживања јесу: уживање, уиошреба и обишавање. Службеносш уживања (иаи&ис^ив) је право иошиуног ужпвања туђе ствари са јединим ограничењем, да она мора остати неповређена у територији и по облику да се њезина суштина не сме мењати (§. 374. срп. грађ. зак.). Према томе природни и грађански плодови и све остале користи, које ствар може доносити, припадају ономе који има право уживања. Ако у каквоме случају не би било лако повући границу која одваја правично уживање од злоупотребе, ова се тешкоћа отклања ширим прописом по коме уживање треба вршити као добар домаћин (§. 378. срп. грађ. зак.). Онај, који има службеност уживања, не мора сам и да га врши: он је може уживати и преко других а може и другоме уступити вршење (но не и право) уживања, пошто је сопственику све једно, да ли ће подмет овог права службености заменити треће лице, ако се само одрже границе и обвезе службености. Свака ствар, покретна или непокретна,. телесна или безтелесна, само ако је ушла у јаван промет, може бити предмет службености на уживање. Разне законске одредбе о односима између уживаоца службености и сопственика на саму ствар, теже да првоме обезбеде потпуно уживање, а уједно да у интересу другога спрече да се уживањем сдужбености оштети целина имаовине или окрњи уживање сопствениково по истеку службености, С тога италијански грађански законик забрањује сопственику, да ма којим начином штети права уживаоца службености смењујући без његова знања употребљивост ствари, а уживаоцу службености ставља обвезу инвентара и оиис ствари, које потпадају под службеност уживања пре но што их почне уживати, и обвезу чувања ствари, као добар домаћин.