Branič

стр . 470.

б р а н и ч

број 10.

СТРАНО ПРАВОСУЂЕ II. Право браниочево. На претресу пред једним Француским судом тражио је браиилад оптуженога, да му се врати једно писмо, које је оптужени за време истраге писао, а истражни судија узаптио. Суд одбије браниоца, и оптужени буде осуђен. Касациони суд поништи пресуду наводећи, да су погажена права браниочева. „Ако је истражни судија — всји Највиши Суд —• на основу чл. 35. и 89. крив. пост. овлашћен, да узапти све исправе, које по његовом мишлењу могу допринети, да се маниФестује истина, то овлашћење ограничено је правом слободне одбране. Слобода одбране надмашује сву процедуру кривичну. Право одбране налаже, да се поштују све поверљиве доставе, које би оптужени достављали адвокатима или онима, које желе даузму за браниоце. „У спорном случају, оптужени се обратио писмом на адвоката М., молећи га да се прими његове одбране. Истражни је судија то писмо ухватио и задржао. На претресу је оптужени тражио, да се то писмо, које садржи признање, не узима у поступак. Суд је захтев одбио, јер оптужени тада још није био у комуникацији са адвокатом М. „Недозвољени начин, којим се оптужени послужио, да адвокату М. кришом писмо достави, не даје истражном судији право, да се упознаје са тајном преписке, јер је то писмо носило адресу адвокатову. Не мења ствар, што оптужени није био још у саобраћају са њиме, — јер то је био први његов покушај, да нађе себи браниоца. То треба поштовати као и саме последице тога покушаја. И сама садржина писма не може да оправда његово обустављање, јер садржина писма постала је тек онда позната, када је отворено. Суд је погрешно применио закон, што је недозвољеним начином набављено писмо на претресу узео у поступак и доставио пороти са нетачним доказима. „Тим поступком судским нанесена је штета интересу и праву слободне одбране и према томе има се изречена пресуда поништити, јер је осуда последица погрешне примене закона." Саопштио Драг, П.