Branič

број 10.

бранич

стр . 477.

дцне један чланак од г. Др-а Мил. Р. Веснића, под насловом: Цех1гаЛШоп еп 8егМе (стр. 95—98.), у комс је изнесено у кратко стање нашега законодавства у погледу овога важног питања из међународнога права, а нарочито је пажња обраћена, разуме се у обиму у коме је то допуштала сама краткоћа чланка, на уговоре које је Србија, ради регулисања екстрадиције ; закључила са страним државама.

"чс -ж. т -з- ЈЂ* Ј&Дон Емилио Кастелар , вођа републиканске странке у Шпанији — политичар, научењак и књижевник, умроје 13. маја у Мадриду. Рођен је 26. августа 1832. у Кадису, провео је своју младост у Елди у провинцији Аликанте, а на свеучилишту у Мадриду учио је правне, затим ФилосоФске науке. У јулској револуцији 1854. придружио се демократској партији и постаде сурадник на републ. листовима. Затим доби проФесуру историје на универс. мадридском, а од 1864. поче издавати лист, „БешосгасЈа". Стојећи у опозицији према влади и као новинар и као цроФесор, а сматран као опасан због свога великог утицаја на академску омладину, дошао је у тако тежак положај, дајепосле побуне у јулу 1866. морао бежати из Шпаније и тражити уточишта у Паризу, где му је стигда вест, да је у својој отачбини осуђен на смрт. Кад је 1868. побуном оборен дотадањи систем, вратио се Кастелар у отачбину, где је одушевљено дочекан. У престоници и по провинцијама пропагирао је у многобројним одушевљеним изврсним говорима идеју републике и романског савеза. Његово име постаде свуда слављено , а као посланик у кортесима био је најречитији говорник за слободу савести и вере. Републиканска партија изабра га тада у директорију (намесништво). Опонирање његово ново изабраноме краљу Амадеју ухитрило је краљеву оставку (*1873.) и оснивање републике у Шпанији. У првом републиканском министарству постаде Кастелар министром спољних послова, али после већ некодико месеца даде оставку, јер му није пошло за руком да измири републиканску партију са осталим партијама, нарочито радикалном. Но ипак се у августу 1873. примио председништва у кортесима са диктаторском влашћу, која му је поверена. Пошто је успео да угуши провинцијске побуне и кардистичке устанке, наишао је у кортесима јаку опозицију, која његов рад није