Branič

стр. 476.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 10.

мачења, која у таквој придици доноси Врховни Касациони Суд, ио наредби Министра Правде објављују се ради знања и управљаља судова (чл. 39. т. 2.). У колико је та одредба судског устројства сагласна с нашим основним законом, требало би да се и код нас размисли и тим пре, што је текст нашег закона доста јасан, док српски §. 16. тач. 2. није такав и старији је од српског Устава." — —• 0 исшом делу доноси Ђ Мјезеспгк и у свесци за Јуни овај рефераш: Повод овој лепој студији нашега београдскога друга дало је тумачење §. 16. тач. 2. закона о устројству Еасационога Суда, која нормира, да ће се у општој седници тога суда решавати : „кад министар правде буде изискао мњење Касационога Суда ; или кад сам Касациони Суд по увиђеној потреби буде захтевао допуну или нов закон." На основу овога прописа утврдила је се у Србији пракса да министри, кад им је ради вршења њихове дужности потребно знати смисао каквог законског прописа, траже да им Касациони Суд тај пропис у својој општој седници протумачи, и то министар правде непосредно, а други министри преко министра правде. По тој пракси надлежан је Касациони Суд да тумачи и административне законе, које нису надлежни извршивати судови. Одлукама овим Касационога Суда даје се она важност, која седаје одлукама власти надлежне, да тумачи нејасне или непотпуне законске одредбе, те се такова одлука сматра обавезна за министра, који је захтевао тумачење. Услед тога позивају се министри на овакова тумачења у својим расписима на подручне органе као на обавезно тумачење закона и налажу им, да се тога тумачења држе. Писац расправља најпре начело поделе власти, а коначно тумачи смисао тач. 2. §. 16. закона о устројству Касационога Суда, те долази до ових закључака: Одлуке начелне Касационога Суда нису обавезне ни за кога. Касациони Суд је ненадлежан да начелно тумачи административне законе и у необвезној Форми. Касациони Суд не може ни судске законе начелно тумачити. Обраћамо пажњу наших читалаца на ову законску студију нашега друга, јер смо уверени, да ће њу са интересом и коришћу читати. * * * Париски правни часопис Тл ЈоигпаГ (1ч АгоИ гпигпаИопа1 рггие е1 (1е 1едГ81аИоп сотрагее донео је у 1-ој свесци од ове го-