Branič
број 11.
вранич
стр . 491.
истих отарасити без великих узрока. „Тамо, где су се грађани изјасншш да имају свој домицил, каже даље едикт едила, 1 ) налажем, да се свакн суди, и сноси јавне терете." Закон 4. додаје: „Зановедам нростом становнику вароши да се покорава својим властима, као и властима вароши, за чијег се грађанина буде изјаснио; и заповедам му да врши јавна звања у једној и у другој од обеју вароши." Магистрате, подименом: главних претора, с1шштп, или (|иа1:иог \'1г1, 2 ) постављала је курија, 3 ) коју су сачињавали сви грађани, који су имали 25 ји^егиш-а земље. 4 ) Као што су магистрати морали да приме звања, на која су постављени, тако и чланови курије (сипа1е8) још вигае нису могли да избегну дужност постављања магистрата. И ако је то била почаст, — то је био један велики терет ; јер курија је одговарала за прибирање пореза, а мало по мало ове су порезе постале толико велике, да су сипа1ез постали услед њих виновници беде и пустошења., у рукама прибирача дажбина; врста сунђера, које је Рим имао само да цеди, извлачећи отуда све богатство старога века. Сипа1ез, нарочито под царством, често су покушавали свима средствима да се ослободе тако мрског терета; но један пут увршћени у курију, нису могли више из ње иступити, баш ни позивајући се на царски рескрнат. „Да се они, које њихово порекло везује за курију, говориле су конституције, 5 ) а који би се хтели кори!) шрјап нћ. 2. а(1 е<1. 1,. 1. 27. 2 ) 0 муниципамии магистратима, осим дела, која смо цитирали у почетку ове главе, види још: е. омо, се аесшљиз со1опјагит е4 тип1с1р10гит. 1лр81ае. 1782. е. 8рећг, Т>е аитпт та^ј81га4и)и8 со1оп1агит а!;дпе тишс1р10гит. на1. 8ах. 1881. 0. мап1еу, бе §гас!и е! 84а1и диаеа^огит 1п тип1с1р118 со1опп8дие. на1. 8ах. 1882.; богепг, бе сисшопћиз еаншз е4 тип1сјранћив, сгпттае. 1841. непгеп, јп{огпо а1сипо тад181;га4ј тиа1С1раН де1 коташ. а. 2итр1, еа81огит тишсјраиит сатрапогит <га§тепшт гев(;11;и1ит е(; ехрнса!ит (соигшеш. ер1§гарћ. i. р. 3—69); бе ^шшјиеппаићив тип1с1р10гит е! со1оп1агит (ј1»!с!. р. 19)—226.) бе циашогушз тигис1рапћиз (јћш. р. 161—192). 3) Под муницииалном куријим разумевао се скуп грађана подељених у групе, у старим муниципијама; у римским колонијама авао се трибус. дакле, народне су скупштине или сотгсе«, или сипа1еа, или 4пћи1е8. изборна изаконодавна власт ових соинсеа — но угледу на ову у риму, претрпеда је, али неосетно, противне измене, које је претрпео и сам режим главне вароши. 4 ) ји^егит је имао 25 ара и 20 мет. 5 ) (јганап, уа1еп1т. е1 тћеосзоз. i,. 37. с. ј. бе (1есиг10п1ћи8, 10. 31.