Branič

БРОЈ 11.

В Р А Н И Ч

стр. 493.

имале су особено уређење, названо 1ех соГотае. У почетку колоније, ргоридпаси1а гтрегп (опкопи царства), имале су чисто војену организацију: оне, што су биле настањене у великом броју на обалама Италије, биле су поморске колоније, створене за одбрану предгорја; стављали су им у дужност и саму службу на флоти . Носле Италије цисалпијска Галија примила је колоније. У овој епоси, а поименце од Граха, шиљање колонија није имало за предмет војену окупацију освојених провинција; Гимљани су тражили нарочито да се отарасе ове врсте пролетера, чији набујао талас беше постао опасан за њихово аристократско уређење. Тек су при крају републике велике војсковође, диктатори или гтрегаГогез, оснивали колоније, да би наградили војнике и ветеране својих армија, — насељавајући их на земљама освојеним од побеђених. До Граха сенат је предлагао народу оснивање колонија ; сенатусконзулт одређивао је место за подизање нове колоније, утврђивао број исељеника и постављао магистрата, под чијим је председништвом вршен избор Ггез гчгг со1отае с1е'1исеп(1ае ; сенатска одлука била је извршна само после ратиФикације законом или плебисцитом. Три вође колоније бирала је скупштина триба, и они су вршили Гтреггит за одређено време, по закону куријалном. Њих су пратили всгЉае (писари) и геометри. Давата им је извесна сума наиме путнихтрошкова и самог предузећа. После Граха, колоније су се често оснивале плебисцитом, без питања сената.

СИе Ап^ие, р. 249—255; Кирег41, Бе Со1опп8 Котапогит, Еотае; ЕЧгшаш, I. Сотип1 Зоррите 1а сопзШиУопе (И Кота, Тогто; 8сћт1(11, ^аа Со1оп1а1\уе8еп Лег Котег, Ро1з<1ат; Ки<1ог(Г, Сггатта (:18еће ЈпатиИопеп (Кот. КеМтеззег II 1852. р. 229—464) етудирао је ева техничка и правна питања, која се тичу оснивања колонија. Ц"ћ1ехи1, Беа оп§1пе8 с1е Г ћЈвкоЈге Коитате. р. 74—101; У1с4ог Бигпу, Шз(:01Ге <1ез Котаи13. IV. р. 756. ; Ре(хе Мајог, Јн(;опа реп(ги тсериШ КотапПог т 1)ас1а. Ви(1е 1812.; Еп§е1, Оезс1псћ(е (1ег МоШаи ип(1 \Та1асће1. На1е. I. већаиће'1 1801.; Сћготциез Ле Мо1(1аУ1е, гесиеППез раг М. Ко §аћ1Г1сеапо 1845. \Што се тиче монете новаца, која је била у Дацији, наилазимо га у великом броју са натписом : Ђасш сар1гџа и сликом једне жене везаних руку на леђима, како седи на троФејима. (Соћеп II. Тгајап. ЈУЗ 74). Једна мегаља, доста поеле оевојења, из доба колонизације , која носи као натпис: Оасга Аидиип 'рготшга. 8. С. преставља нам Дацију, како држи једно знамеље издигнуто изнад једног орла, који седи на једној стени Карпата, у лево једно дете, које држи лопту, десно друго, које држи грозд, што показује још да је Трансилванија имала винову лозу. (Соћеп. Ј(1ет. 332).