Branič

стр . Р)00.

браеи1

број 11.

Кад дакле нема ове две битне одлике код овог уговора, онда он и не може бити уговор о закупу, већ нешто друго. Пре но гато би утврдили какав је овај уговор, да оденимо квалитет лица, која су га закључили. Друштво за осветљење је једно индустриско предузеће, које се бави произвођењем електричне струје из разних материја, којом оно тргује. Несумњиво је да оно долази под прописе тргов. закона, и да је његов посао, давање електричне струје, за њ трговачки. И тужени је Т. Ч. трговац. Он у својој радњи продаје каФу, слатко, чај и др., те и он потпада под прописе трговачког законика. Осветљење његове радње такав је посао, који стоји у вези са њом. То осветљење користи радњи, омогућава посао у њој, и оно није то исто, што и осветљење приватног стана туженога Т. Ч., које служи искључиво за употребу његову као приватног лица. Према овоме, и кад се не би упуштали у квалиФикацију углављеног уговора, јасно је да је овде, с по гледом на лица, ко.ја су га углавила, уговор због трговине између трговаца тач. 2. §. 17., о којем, кад дође до парнице, суди према тач. 1. §. 16. зак. о устројству тргов. суда, трговачки суд. Из овога излази, да кад трговац углави са друштвом за осветљење уговор о осветљењу своје трговачке радње, надлежност за суђење по оваком уговору припада по тач. 1. §. 16. трговачком суду. Ако сад успемо, да утврдимо, да је уговор о коме је реч, посао трговачки, предвиђен ма којом тачком §. 17. зак. о устројству тргов. суда, онда ће за суђење парница, по оваквим уговорима, по нашем схватању, бити надлежан трговачки суд, без обзира на квалитет лица, која су га углавила, према тач. 2. §. 16. зак., јер су оваки послови трговачки ио себи, па ма које их лице извршило. Најприродније је узети, да је овај уговор онај, који је предвиђен тач. 4. §. 17. закона о устројству тргов. суда — о набављању — лиФеровању. Друштво се обвезује да појединцима сшално набавља извесну количину електричне струје, коју и оно мора набавити или произвести, за одређену цену. Дакле имамо одлику уговора о лиФеровању: да уговорач набављач у моменту кад уговор закључује нема уговорног предмета на своме