Branič

врој 11.

БРАНИЧ

стр. 501.

расположењу, да га тек мора произвести, па тек онда другом уговорачу предати, или, као што је у овом случају, предавати у извесним размацима времена — свакога вечера. Најзад у овоме случају задовол.ене су и присталице онога мишљења, које траже, да лиФеровање треба да буде извршено од лица, које се тим послом бави као иредузеЛем, па да оно буде трговачки посао, јер је овде збиља друштво за осветљење предузеЛе за лиферовање електрицишеша. Кад узмемо дакле за утврђено, да је овакав уговор, уговор о набављању, онда је за суђење по таквим уговорима надлежан трговачки суд, баш иу оном случају, кад је он закључен између друштва и лица, које троши електрицитет за своју личну и приватну употребу. Драг. Аран$бдози1,

0 ЈАВНОЈ ПРОДАЈИ ПИШЕ Свет. Јањић, Судија Касационога Суда 1 ) У предидућем броју, а у расправи „0 јавној продаји" изнели смо битне услове за ваљаност једне јавне продаје а и наше мишљење, шта би полицајни чиновници, који врше продаје, требали да раде и пазе па да би што мање поништаван био овај њихов рад код судова. У том циљу хоћемо да изнесемо и одлуку Касационога Суда, која је потврдила наше мишљење, да и претходни радови за јавну продају, који су извршени до допуна од 14. јула 1898. у грађ. пост., треба да одговарају овим допунама, па да продаја буде ваљана ; као и то, да формални закони имају иоврашну силу. Истина, општа седница Касационога Суда није донела начелну одлуку , али то не мења ствар, јер, према данашњем саставу Касационога Суда, врло велика већина

!) Види примедбу у Ор. 10. отр. 462 „Бранича."