Branič

БРОЈ 11.

Б Р А II И Ч

СТР. 503.

имања суседним имаљима по имену њиховом и њихових содственика. А кад тако није учињено и границе пописаног имања означене су само но именима суседа а не по називу њиховог имања, онда је по §. 501. грађ. пост. и са тих разлога неуредна ова продаја." На ове примедбе, дао је Апелациони Суд овакве противразлоге, из којих исписујемо такође само оно, што се односи на питање у нашој расправи. „Аиелациони Суд не може да усвоји ни другу тачку примедаба Касационога Суда, што налази, да измене и доауне грађанског иостуша од 14. јула 1898. не могу имаши у овом случају иримене а још мање иовратне силе, јер иоиис имања, као и све остале формалносши прииремљене за иродају, извршен је ио закону, који је ире ових измена и доиуна важио а ио коме се закону има узети, да је и иродаја имања извршена, те ио томе и горње доиуне у гра1). иостуику не могу имати законску важносш, нарочито с тога, шшо нигде у закону није ироиисано, да Формални закони могу имати повратне силе, пошто и Касациони Суд није навео законски пропис." Општа седница Касацноног Суда одбацила је противразлоге Апелационог Суда, а одржала примедбе свог одељења од 28. маја тек. год. ЈУЗ 4854. Са овим би могли да завршимо, да нисмо запазили у тужби и онај узрок за поништај продаје из §. 466. а. грађ. пост., за које је дао мњење најмлађи судећи у првостепеном суду а преко кога су ћутке прешли сва три суда. Као што смо навели, у допуњеном §. 501. грађ. пост. унесена су два нова наређења, која чине једну продају да је неуредна. То су наре|ења из §. 466. и §. 477. грађ. пост. Но не видимо ту и пропнс §. 466. а. грађ. пост. Намеће се питање : да ли ће вредити продаја, ако није претходна радња извршена и по пропнсу а то је ако је процена извршена са два а не са три процениоца ? Према закону требала би да вреди. Али, како мислимо, да је случајно из предлога за допуну изостао и §. 466. а. грађ. пост.; и Како је попис од битног услова за саму продају; то би извршиоци продаје добро урадили, ако и они усвоје