Branič

стр . 510.

б р а н и ч

број 11.

1898. № 17.573, а са разлога у њој изнетих, нашао је, да иостоји дело ФалсиФиката и оптуженог Мидоша казнио је са две године затвора, а оптужене Лазара и Тодора ослободио је као невине. Апелациони Суд пресудом својом од 28. I. 1899. № 305. смањио је казну оптуженом Милошу на годину дана затвора, а за остале одобрио је пресуду првост. суда. И најзад Касациони Суд решењем својим од 11. Марта 1899. Бр. 2225. одобрио је ову прееуду Апелац. Суда, а жалбе одбацио. Лесковац, 14. V. 1899. Саопштио М. Ст. Драгутинови$, писар суда.

XXIV. Занатлија који ради не само по наруџбини, ве^ у циљу спекулације врши и трговачке послове, сматра се као трговац, и као такав дужан је да води трговачке књиге и оаставља биланс своје радае, а неиспуиеае ових дужности у случају аеговог пада под стечај, ствара кривицу проотог банкротства из §, 263. т. 2. и 3. крив. зак. (Одлука одељења Касационог Суда) Ђ. Стевановић, обућар из Неготина, оптужен је суду што је себе лажно огласио за банкрота у намери да учињене дугове не плати и да повериоце своје оштети, и тиме учинио дело лажног банкротсва, кажњиво по т. 2. и 3. §. 261. крив. зак. Оптужени Ђ. брани се да није намерно ишао да оштети повериоце, а књиге трговачке није водиозато, што је сматрао, да као занашлија не мора те књиге водити, а тако исто није склапао годишњи биланс своје радње. Првостепени неготински суд, и не упуштајући се у оцену навода оптуженога, да као занатлија није морао водити трговачке књиге, нашао је: да овде не стоји дело лажног већ простог банкротства, јер 1) опт. Ђ. није водио трговачке књиге, као што се то по §§. 8., 9. и 10. трг. зак. тражи — т. 2. §. 263. крив. зак. и 2) што није правио биланс своје радње — т. 3. §. 263. крив. зак., па је пресудом својом од 17. априла 1897. № 5103, опт. Ђорђа осудио на четири месеца затвора, а ову је пресуду одобрио и Апелациони Суд пресудом својом од 30. окт. 1897. М 2723.