Branič

број 11.

б р а н и ч

стр . 511.

По жалбн државног тужиоца и браниоца оптуженога, Касациони Суд примедбама свога I. одељења од 3. ®ебр. 1898. Бр. 48, поништио је пресуду Апелац. Суда са ових разлога: „Првостепени суд, а по том и Апелац. Суд, који је примио разлоге пдвостепене пресуде, погрешио је, што је приступио квалификацији дела пре но што извиди: да ли је опт. Ђ. био нрост занатлија — обућар, или је поред тога ашрговину водио — обављао послове, које закон за трговачке сматра; јер прописи §. 263. т. 2. и 3. крив. зак., под које је суд подвео кривицу оптуженога за дело простог банкротства, траже, да је ко своју шрговину пренебрегавао и неуредно водио књиге ; или да је ко пропустио годишњи биланс своје шрговине правити. Па ако суд нађе, да је оптужени био трговац, или као занатлија обављао трговину — радио послове, које закон за трговачке сматра, онда ће моћи опстати горња квалиФикација дела; у противном ако се нађе, да је оптужени био прост занатлија, онда невођење трговачких књига и неправљење годишњег биланса, које дужности §§.8. и 10. трг. зак. само ониманамеће,који трговину воде,трговачке послове раде, не може повлачити за оптуженога казнимо дело из т. 2. и 3. §. 263. крив. зак., већ би суд био дужан да размисли и оцени: далиније оптужени својим раскоштвом, прекомерним кућним трошковима и неуредношћу презадужен постао, што би се по т. 1. §. 263. крив. зак. казнило. и Апелац. Суд, усвојив ове примедбе, наредио је првост. суду да учини дослсђоље, у смислу ових примедаба, и на претресу одређеном за дослеђење ове кривице, оптужени је поднео уверење суда општине неготинске под № 8983, којим се тврди, да је се он искључиво занатском радњом занимао, а да није никако водио и трговачко спекулативну радњу. По свршеном дослеђењу Апелац. Суд је нашао: Из речи оптуженога у актима № 16.492 и № 5103 види се, да је он отпочео своју радњу са 1000 дин. капитала, па је доцније, видећи, да му радња добро иде, повлачио еспап на кредит а на оно што је дуговао издавао је менице и на тај начин дугове исплаћивао и еспап куповао, те тако своју обућарску радњу водио. Оваква његова радња, према §. 17. т. 1. зак. оустројству тргов. суда, спада у трговачке, и он се сматра као трговац, и као такав он је био дужан по §§. 8. и 10. трг. зак. да води књиге и саставља годишњи биланс, па како то није чинио, то је он тиме себи створио кривицу из §. 263. крив. зак., по коме