Branič

број 12.

б р а н и ч

стр . 541.

уедовима и иачину извршења. Поверилац на залогу може да оетвари своје право еамо ако је заложена ствар у његовим рукама; с тога он има право да задржи залогу до нотпуног измирења дуга. Хипотекарни поверилац, међутим, утиче непосредно на оптерећену непокретност, противу кога било држаоца, не водећи никаква рачуна о томе, да оно можда и не припада више дужнику. Он има првенственост наплате не само према свима облигационим повериоцима, воћ и према хипотекарним иовериоцима нижег степена; јер је код више хипотека наједну исту етвар, ред нрвенствености одређен принципом приоритета, старешинства по времену кад је постало право залоге: рггог 1етроге реИог ев^ јаге. У етаром римском праву пакт, који је носио име 1ех соттГ88о?ча, а по коме је поверилац по истеку обвезе постајао господаром заложене ствари, претварао је право на вредност ствари у евентуално право сопствености. Али овај је пакт укинуо Константин (Кодекс VIII., 35, 3). Такав уговор забрањен је у модерном праву. Тако у нтал. грађ. законику према чл. 1884 грађ. зак., у српском према § 843 грађ. зак. и у аустр. према §§. 1371. 1372 грађ. зак. Оеновни појам права залоге, као и разлика између залоге у ужем смислу и хипотеке, припадају римскомеправу. ВЈ§. XIII. 7. 9. §. 2: Ргоргге ргдпиа (Јлсгтиз <{ио<1 а<1 сгеАиогет 1гапаг1, Куро1ћесат, сит поп Ггап8Г1 пес ров8е8Го ас1 сге<Шогет. Но, право хипотекарно, које је у првом реду јавна установа, било је врло непотпуно код Римљана, којима је недостајао публицитет, јавност уписивања, увођења у књиге. Новим, модерним увођењем хипотекарних књига могла еу се остварити два битна услова ове установе, т. ј. иублицишеш, јавност и сиецијалитеш, опредељеност хипотека, који обезбеђујући с једне стране право повериочево, с друге не стешњавају преко мере сопственичку моћ дужникову. Осим права залоге и иовласшице, иривилееаје могу повериоцу дати право првенствености наплате. Али оне су само својство, које припада извесним врстама кредита, а не неко засебно право (итал. грађ. зак. чл. 1952.). Слична је залози аншихреза, која се састоји у праву на вредност нлодова једне земље, које поверилац присваја и одбија их било од интереса, било од позајмљеног капитала; али она не спада у категорију стварних права. 0 антихрези говори српско право у §. 318. грађ. зак., у опште, а аустр. грађ. зак. у §. 459. и §. 1372, само за покретне ствари.