Branič

број 12.

б р а н и ч

стр . 561.

Апелац. Суд усвојивши ове примедбе Касац. Суда узео је, да је тужилац поднетом квитом довео своје тражење до велике вероватности и пресудио је (II. Одељ. 13. II. 1899. № 589), да се тужилац закуне, да је са пок. Петром закључио уговор о продаји и куповини спорног имања, па ако се закуне, да му маса изда тапију од спорног имања, у року од један месец дана, а тужилац да маси положи рест куповне цене у 420 дин., а ако се не закуне, да се одбије од тражења.*) Ту је пресуду оснажио и Касац. Суд у своме трећом одељењу од 6. IV. 1899. № 3279. Саопштио М. Ђ. Милсвансви! Секр. Апед. Суда

ОДЛУКЕ СТРАНИХ СУДОВА I. По трговачком обичају издавалац чека одговора легитимираном имаоцу чека по самој исправи за исплату означене суме. Тежња да чек буде сретство исплате није до сад узакоњено у многим државама. Ни сам нов грађански и трговачки закон у Немачкој није у томе изменио ствар. Према томе чек је само упутница издаваочева на адресанта за исплату одређене суме новаца лицу, које има новац да прими, али није никаква обвеза издаваочева. Одлука Аиелационоза Суда у Хамбургу од 27. Октобра 1897. Бр. 223. II. Солидарност меничне обвезе има ту последицу, да поравнање, које се закључи са једним меничним обвезником, не иде у корист и осталих. Изузеће од тога правила чини случај, кад се један део меничне тражбине рабатира акцептанту, кад се с њиме дуг уређује, јер у том случају равнање иде у корист и осталих меничних обвезника. Одлука угарског Највишег Суда. Бр. 313, 1899.

*) Не можемо ее сложити с овом дена при куповини и продаји мора бити вак.), и друго: што донуној закдетви (по само код непотпуног доказа сведоцима, ВРАНИЧ

пресудом из два разлога, прво: што утврђена (§§. 642. 646. и 647. грађ. §. 291. грађ. судс. пост.) има места а не и код исправа. Уредн. 36