Branič

схр. 532.

ЕРАЕИЧ

БРОЈ 12.

интересима Цркве. Држава, дакле, може имати утицаја иа спољашњи развитак култа, но не може га она стварати или измењивати. Има једна околност, која по изгледу као да даје право држави да се још више умеша у ово питање, а то је, што је држава дужна да чува друштво од празноверица и да их као такове у народу забрањује. Но и у овој прилици мешање државе може се простирати само на спољашњу страну предмета, а не сме улазити у његову суштину, пошго Црква сама мора бити исто толико заинтересована као и држава искорењивањем свију здоупотреба у области вере и морала, и има и права и дужности да их отклања. На део државе у овој ствари остаје само извршивање одредаба црквених за оне случајеве, где Црква осећа потребу у спољашњим принудним мерама, које се свагда у рукама државе налазе. Унутрашње уређење јерархије или преставништва управне власти црквене мора се такође уврстити у СФеру чисто црквеног права. Састав јерархи.је, разни чинови, узајамни односи ових чинова — спада све у област црквеног законодавства. Основне законе у погледу науке о унутрашњој, духовно.ј управи црквеној, исто тако као и оне о вери и св. тајнама, одредили су и утврдили на основи учења самог Основаоца Цркве најпре апостоли, а за тим васељенски сабори. Ти закони, као основни и васељенски морају бити свети за све и за сва времена, и служити за основицу, образац и границу и даљем црквеном законодавству (III. вас. 7: IV. вас. 1; трулски 1. 2; УП. васељ. 1.). С тога, у колико црквени закони у погледу овог питања, о јерахији, имају непроменљиви карактер и за саму Цркву, у толико је јасније, да свако мешање с друге стране у овом питању биће очевидан насртај на природу и суштину Цркве. Истина, примање виших јерахијских дужности свагда се врпхи са знањем и потврђењем државне власти, но на томе се само и ограничава њено мешање у јерархијско питање, а суштина права и у овом случају ипак не припада држави. С питањима о дужностима јерархијским у тесној вези стоји друго једно питање, а то је: о васпитању свештеничких кандидата или клира. По принципу оно мора припадати Цркви; само се Црква може признати за