Branič

стр. 534.

браннч

врој 12.

толико, с друге пак стране, не може се од ње одузимати оно, што јој по природи саме ствари припада. Црквени или духовни суд налази своју основу у Откривењу. С правног гледишта, ово се право Цркви не може спорити из оних истих разлога, из којих се признаје право и свакој јавној корпорацији на самостално уређење свог унутрашњег живота. Кад би се одрекло Цркви право да казни и чини употребу са својим духовним срествима, да уклања с положаја и одузима права скопчана с извесним положајем, — онда би живот Цркве био изложен потпуној самовољи њених чланова. У принципу, дакле, право духовног суда Цркви сви признају; но на практици се по неки пут јављају оваква питања: да ли би, на пример, у извесним приликама требало оставити држави право одобравања црквених казни? и да ли би опет, у случају неправилно изречених казни црквеног суда, требало допустити изјав љивање незадовољства противу пресуде црквеног суда — државном суду 1 ) (јиз гесигзиз а1з аћизи)? Што се тиче права одобравања црквених казни, то, при солидарним односима између Цркве и државе оно неминовно мора припадати држави у свима оним приликама, где се њен рад додирује с радом Цркве. Оно друго, право апелате, жели се дати држави ради тога, да би се као спречила злоупотреба од стране црквене власти; но што се овог права тиче, ваља иматп на уму, да се оно не може усвојити без извесних ограничења. Истина, историја нам показује доста различних примера. Бивало је случајева да је грађански, државни суд ислеђивао злоупотребе Цркве исто тако, као и обратно т.ј. да је црквени суд ислеђивао злоупотребе државе. Но историја нам у исто време јасно показује још и то, да, кад год је црквена или државна власт покушавала извести то право до принципа, свагда су излазили жалосни ресултати тог њиховог покушаја. Црквени суд има своје гарантије, његови спорови оснивају се на јасним и одређеним правилима, онима и ниже и више истанције

1) Овако уређеље је се развило поглавито у Француској, а у данашње време нашло је примене с различним модиФикацијама ж у другим државама. Ншасћша, АНдетеше Оагб4е11ип§ <1ег УегћаипЈззе уоп 84аа1 ип(1 Шгсће т Маг^иагЛаеп'^ НапсШисћ <1е8 бИепШсћеп Кесћ1б (ГгеЉиг§ ипс! Тићт§еп 1883) I. 8. 204, 205, 321-324.