Branič
СТР. 14. Б Р А Н И Ч БРОЈ 1.
Ово отуда, што по мишљењу које влада у науцп, наследник стиче наслеђе у случају, где је за стицање његово потребна а<1Шо, онога момента, када се наслеђа примпо. Интересно је да наведемо да има правника, који, с погледом на начела о трансмисији (капбпизвт) у паследном праву, напротив налазе, да наследник и тада сгиче наслеђе још у треаутку позива на наслеђе (с1е1а1ло), само ако га је, макар и доцније, акцеитирао. По њима, правни основ стицању наслеђа лежи свакако не у ас1Шо ћега (1Иа4Ј8, већ у закону или вољи тестаторовој, и само је стицање наслеђа зависно у извесној мери -од испунења услова, који се састоји у томе, да се наследаик наслеђа заиста прими. Па како услов има повратво дејство, то се у случају пријема наслеђа има узети, да је наследник стекао наслеђе још онда када је на ово позван био 1 ). Према таквом мишљењу, наслеђе би по немачком нраву нрипадало маси п онда, ако је оно за време стецпшта адицирано, само кад је позив на наслеђе постојао пре стецишта. Овим смо расправили то, када стецишни повериоци имају у начелу права да се наплаћају из наслеђа, а сад нам остаје да видимо, у коме обиму, у којим гранпцама, они ово своје право врше. Како стецишни повериоци не могу имати више права, него што га и сам дужник, као наследник, има, то је принцип, да и имовина стецишне масе може бити увећана на корист поверилаца само у толико, колико од ове преостане поисплати свеколиких дугова покојникових, легата и осталог, јер би се у противном случају маса неправедно користила на тућу штету. Другим речима, повериоци покојникови нзмирују се из наслеђа првенствено, пре поверилаца наследникових (дужникових) 2 ), што је и правично
1 ) Пореди: Ре1<>гзеп и. ШетјеПег, §. 1, 3, — 0>'. Мопг V. 81и1)епгаисћ, СоттеиЛаг гшп оз^егг. а11§ет. ћиг^егНсћеп ОвзеЈгђисће 1898, објашнење §§. 547 и 548 под Ш. — ЖтЛасћет, Еећгћисћ 4ез Рапс1ек{;еш - есћ(;8 1891, III. §. 531, прп.м. 10. — РШгпд, §. 31 прил 29. — ТЈпдег, 8ј>б1;ет с1ез оз(;егг. аП^ет. Ргу1а<гесћ(;8 ; В. VI, 1894, §. 6. прим. 5.
2 ) Л. Кепоиаг)! ТгаИе (1ев ГаШКев е! ћапсцтегои^ек. Рап8 1857 год. т. I. стр. 298. — Саеп еI Вепаи11, Д: 247. — ввггсеу,