Branič

стр . 48.

ч р а н и ч

број 1.

ни одбор друштвени упутио је свима правницима, који још нису чланови друттвени, позив, да приступе у чланство и да се свн правници стеку у томе јединоме оиштехм правнпчком књижевном средишту. За прославу 25-то годишњег опстан ;а издаће друштвс за свих 25 година „Месечника" опширно и стручно уређено казало и спомен-књпгу. Ми искрено честитамо нашој хрватској браћи п друговима правнпцима ову узвишену прослав\% пС1рајност и рапиноет, којом су и у књижевтсти и у пракси унапредили правну струку и кроз пуних 25 година одржали своје удружење и свој.стручни орган, —• честитамо им искрено и срдачно, али не без руменила на образу, што ми^ правници у Србији, и по броју и по образованости најјачи ред у слободној Краљевинн, нисмо у стању, не, него нећемо, да установимо своје удружење или да га, једном установљено, одржнмо, и што немамо воље да једини правничка лист у Србији и Српству довољно помажемо и опстанак његов обезбрижимо. Све друго као да нам је прече, само не правна наука и правништво, које нам је позив живота! * * * Одлуке конФеренције у Хагу. Пре петнајест дана ириступила је и Немачка конвенцијама и декларацијама, које су донете у Хагу. Само у погледу чл. 10. (примена Женевске Конвевције на поморски рат) задржала је и Немачка себи одрешене руке исто онако, као и Ингдеска, којаје тај свој постунак објаснила тиме, да се дужност интернпсања ратних заробљеника. која се тим чланом намеће неутраџним државама, не слаже са ностојећим инглеским законима. С истом резервом приступиле су потнису и Сједињене Североамеричке Државе. Услед тога изјавила је влада Холандије, да она може резерву Ингдеске допустити само, ако би све државе, које су учествовале у раду конФеренције, накнадпо нристале на ту резерву. Пошто је, као што се тврди. пристанак сила стигао у Хаг, то ј е идглеска влада наложила сада своме посланику, да у име њено потпише конвенције и декларације хашке конФеренције.