Branič

стр. 20.

б р а н и ч

број 1 .

у тексту 1 ј. 1 1. §. 18. Б. а. е. v. 19. 1. ае наводи за то г да би иоткреиио своје мишљење, већ га одбацује. То се види из речи: 8е<1 ЈпНапиб 1Љго XV В^е^огпш 8С п 1)И,еИапш арег!:е уепсШог ргопипНе!, рег ае ћеге(1ешдие аииш поп Леп. диот11Ш8 ћаћеге Нсеа!;, роаае (1е1"еп(11 ех еш!о епт т ћос ^иМет поп 1:епеп, ^иос! ет1ог18 1п1;еге81:, уе гит4ашеп, и! ргеНит ге(1(1а1 1епеп. .Лп<1еш а!1, 1(1еш езве е1лсепс1ит, е^81 арег1:е т уеп(1Шопе сотргећеп(1а1;иг, 1п1п1 елчсШнпб пот1пе ргарзМпт 1п, ргеИит <|1П(1еш Леђеп ге еу1с1а иИНШет поп <1е1)еп. ^е^ие ешт ћ:>пае П(1е1 соп 1гас1и8 ћас раШиг сопуепИопе, и! ет!ог гет аттШеге!,. е! ргеИит уепсШог геНпеге!. Овде није реч „8е<1" употребљена као конјукција — да два једнака мишљења споји, већ да противност означи. Кад човек носматра речи Јулијанове, у којима говори он о уговорт на срећу: швј (ЈидиИ) 1'ог1е 81С (ци,отпев 181а8 8ирга8ср1р1а8 сопуепИопеб гес1р1в4 диетас!шоДит гесјрјпп-, и! уеп(Шог питоб ассјрја!, <јиатуЈ8 тегх а<1 ет!;огет поп регНпеа!, уе1 и11 ([ииш 1иШгит ге!Јн а р18са1оге етјшиа, аи! тДа^пет р1а<>'18 робШб а уепа!;оге, те1 рап1ћегит аћ аисире, нат еИатзГ пШН сарћ, гпћИопн пи8 ет!ог ргеИит ргае81аге песе88е ћаћећћ; — онда нам се намеће питање. да ли је Јулијан то изнео као изузетак од свога мишљења, или он то чини, да би своје мишљење примером потврдио Јулијан свакако признаје важносг уговора на срећу. А у природи је тога уговора, да продавац цену ипак задржава, и ако ствар није купцу у руке доспела. Рибар, који нродаје рибе, које ће тек ухватити; ловац, који нродаје оно, што ће тек уловити: птичар, који продаје, што ће се на замци ухватити задржавају куповну цену и онда, када се баш ништа не ухвати Кад иродавац преда ствар купцу (рибар ухваћену рибу), а она му ио том буде евинцирана, неће бити одговоран продавац за евикцију. То је са свим природно, јер кад продавац куповну цену задржи, и ако купац ствар не прими, тада ће у толико мање бити одговоран у случају,ако купцу предата ствар буде евинцирана, Претпоставља се, да је на страни продавца ћопа Ме8. Па је ли уговор на срећу што друго до рас!ит <1. п. р. е. ЈасШш? Од куд долази сад, да Јулијан као противник тога расћпп с1. п.р. е. наводиуговор на срећу заобјашњавање својих назора? 5