Branič

б р а н и ч

стр . 27.

на те чланове, да оправда своје захтеве. Само није потребно наглашавати, да уговор не одступа никако од иравне једнакости партија, пошто се неке од његових одредаба односе само на једну од партија. Историја дугих преговарања од 1883. која претходише закључењу уговора од 1884. доказује у осталом, да је разлика текстова потпуно сагласна намерама страна уговорница. Изасланици Бура започели су преговоре с јасном изјавом, да од већ желе да се ослсбоде врховног господарства, које је од 1881. било велики узрок забунама и неспораз}мима. Лорд Дерби. министар насеобина, који је се с почетка ресервисано држао. на крају је пристао, да се изоставе изрази на које су се Бури жалили а тако исто и врховно господарство, које их је и узбунило. Нимало недвосмислене речи самога лорда Дербија у свом одговору трансвалским посланицима 15. Фебруара 1884.: доцнија пзјава сера Херкулеса Робинеона. који је и потписао нагодбу у име Инглеске; одлука народног представнигагва (ТоИш-ааЛ) 8. августа 1884. приликом потврде нагодбе, где је речено да и поред замерака одобрава ово „пошто она васпоетавља независност земље": све ово доказује, да је Инглеска потпуно и вољно уетунила раније врховно господарство и да је признала независност републике. Несумњиво да је дозвољено жалити и не одобравати ову мудру и племениту ^политику, али се не може порицати очигледна истина. У пренисци ове две државе, која после инвазије од 1895. поста : аше све тежом и тежом, није се употребљавао израз врховно господарство све до тренутка. кад је данашњи министар насеобпна Чемберлен изненадно обновио, у једном писму од 16. октобра 1897. успомене, где он захтеваше, да врховно господаретво инглеско образује једну озбиљну сметњу у примању предлога, што је учинило, да република преда своје распре с Инглеском пресуди изборног суда неутралних сила. Истина је, да, носле поређења текстоваи историјског испитивања ствари, доказивати дуго и дискутовати о предмету простом и јасном, после кога је врховпо господарство игачезло значило би рушити препону која не постоји. Ово признају нај угледнији и најозбиљнији публицисте инглеске. Међу тим чл. 4. не дозвољава, да се републици преда потпуно врховно господарство и да се она сматра равна В. Британији. Мишљења се. у велико разилазе у погледу смисла и, нраве примене текста овога члана. Док влада републиканска