Branič

стр . 29.

идеја о превласти и нрдзору, онда треба допустити без устезања, да је ова идеја 1884. (отииице изостављ^на. Тврдити у исто време, да је врховно господарство више него једна обична реч и да ]е преживела лондонску нагодбу, значи радити непоштено. Треба или сачувати реч, а напустити оно што она значи, или нригнати њено значење и дозволши да ова ишчезне. Уестлек (^УезИакс), одличан инглески правник, допушта да вешто учињен покушај, да се одржи увод нагодбе 1881. сиајајући ту и чланове од 1884. „почива на строго буквалном тумачењу, које би једва могло важити чак и за особне исправе и које изгледа, да се никако не слаже с тешким и слободним стилом, којим су међународне исправе у опште изражене и састављене." Врховпо господарство, дакле, које значи више него једну реч и које рађа узајамна права и дужности, не постоји и свако право које би се из њега изводило, никакво је и према томе не може имати никаквог дејства. Уестлек предлаже друго схватање, схватање заштите. Наглашавајући важност чл. 4. који. у погледу на спољне односе придаје републици „једва сенку независносгп" и чини Инглеску готово апсолутним господарем ових односа, набраја укратко об везе које република прима на се односно унутрашње уираве н. пр. да се ропство не дозволп (чл. 8.), да се поштује слобода вероисновести (чл 9), да се странцима не огранвчава слобода становања, уговора и трговине, нити да им се намету какви други порези осим оних који се од грађана траже (чл. 14). Он изводи отуд, да је република само полусамостална држава, чији је степен зависности јасно означен изразом запггита, јер, вели он, „надзор В. Британије над међународним односима републике повлачи немивовно иоследицу, да она треба да заштити свог слабог суседа. пошто је овај спречен датражи друге савезнике." Замислимо за тренутак да републиканска влада, у место да се боји свог моћног суседа тражи његову помоћ против Ј-рођеничких племена, јединих непријатеља, који би ее могли замислити. Верује ли се одиста, да би се Инглеска законски признала за обвезну, да жртвује своје трупе ради учвршћења власти републике ? Ова обвеза, о којој текст ни речине спомиње,, чисто је пишчево измишљање, које чини основицу његовог правног састава. У осталом заштита Међународног Права оснива се на интересу заштићене стране и претпоставља слабу и клонулу државу, која тражи потпору под заштитом јаче силе као