Branič

сгр . 36.

б р а н и ч

БРОЈ 1.

Л.ИСТАК

ПАРНИЦА ПРОТ0В СИЦИЛИЈАНСКИХ БАРОНА Порота у Мвлану донела је у Јулу 1897. уједној кривичној иарници своју одлуку, која је изазвала велико изненађење у целој Италији, апи не само због ствари о којој је снор, јер тужбе због Фалсиковања тестамената нису у Италији реткост. Жудња за новцем и користољубл»е обични су покретачи злочина, а нискост људска нвгди се не ноказује тако као у сјајт нримамљивог злата. Ну личности у ово] нарници, социјална разлика између тужитељкеи тужених, појава јужно-италиских културних и моралних односа, кош су се обелоданили у току суђења, које је трајало скоро два месеиа. — све то изазива интересовање сваког нравника. Често је до сада судница давала прилике борби некој жени из народа са гордим племићима. Таква је борба и она. окојој је судила порота у Милану. Историја то парнице нрави је роман. Он се одиграва у Сицилији, а морамо га испричати, како би нарницу разумети могли. 8. септембра 1895. умро је у својој налати у Петралија Сопрана шесдесето-1 одишњи барон Ђулијо Литеријо Згадари. Био је богат поседник и оставио је велпко имање. На осамнајест година пре тога, узео је међу св је млађе веома лепу, младу девојку по имену Марија Асунта Аверна. Она се допадне барону толико, да је узе за своју љубазницу. То се често догађа код богатих племика, али се обично после кратког времена свршава тиме, да госнодару досади служавка. те је он отпусти или је уда за каквог свог момка. а прља на њеној части заглади се неким миразом. Но у овом случају било је другчпје. Барона није очарала прелазна драж, него стална наклоност. а на послетку навика према Асунти. Она остаде у његовом дому, а кад 1890. умре жена баронова, он се са Асунтом венча. а венчање изврши владика из града ЧеФалу. Но било да је хтео овај брак у тајности држати, било што се плашио љутње својих рођака. он пропусти да изврши и грађански брак. И ако по талијанскпм законима Асунта услед тога не беше његова законита жена. ипак сви су је звали бароницом и она зановедаше у палати у